Одавно знамо, и то није новост, „вируси су око нас“ (било их је, дакле, и пре Covid-19). На сајту „Политике“ (13. марта) објављена је и занимљива расправа о самом називу овог вируса. Постављено је питање да ли правилно писати и изговарати вирус корона или коронавирус? Председник Одбора за стандардизацију језика Срето Танасић објашњава да је, према њиховом мишљењу, правилно вирус корона, дакле, тако што се атрибутив вирус пише на првом месту.
„Ова конструкција у српском језику потпада под атрибутивне конструкције, а у њима шири појам долази испред ужег, као на пример: професор Петровић, река Морава, крушка оскоруша, дрво орах, лекар специјалиста, болест туберкулоза, бактерија стафилокока и сл. Правило је да у свим таквим конструкцијама (синтагмама) шири појам долази испред ужег. Како је корона само тип вируса, нормално је да се по датом правилу пише вирус корона”, објашњава Танасић.
Међутим, с њим се не слаже др Марина Николић, научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, која је на сајту Језикофил написала да је исправно писати коронавирус као једну реч. „Коронавирус је опште име за групу вируса, добијено на основу изгледа, који асоцира на венац (лат. corona). У домаћим медијима налазимо различита решења за писање овог новог смртоносног вируса, али док не добије званично име, користићемо и даље назив целе групе, који ћемо писати, као што и наши приручници предлажу – састављено”, објашњава Николићева.
Она додаје да постојећи приручници још увек не пишу о овом типу вируса, али се придржавају правила које се примењује и у научној терминологији, а то је да се спојено пишу називи групе вируса (нпр. rabdovirusi, reovirusi, retrovirusi и сл.), а одвојено уколико се ради о вирусу болести коју он изазива (нпр. HIV virus/virus HIV-a, ebola virus/virus ebole, rubeola virus/virus rubeole и сл.)
Драгољуб Збиљић, који је у широј јавности познат као велики заговорник очивања српског језика, даје следећи коментар: „Наравно, лингвистички посматрано, не само да је исправније него је тачно гледиште председника Одбора за стандардизацију српског језика проф. др Срете (исправно је и Срета) Танасића да треба говорити и писати „вирус корона“. Нема никаквог разлога да то буде сложеница „коронавирус“. Дакле, језички се у српском језику „вирус корона“ не разликује нормативно од било ког другог вируса и његовог именовања. Дакле, Танасић је то исправно објаснио на овај начин: „шири појам долази испред ужег“.
Пре неколико дана на сајту „Бизнис и финасије“ дато је такође занимљиво тумачење назива овог најновијег вируса. У наслову пише: „Како се каже – корона вирус, коронавирус или вирус корона?“
Недоумице, наводи се, има и на другим језицима. Овакве дилеме нису својствене само нашем језику. Широм света корона вирус изазива недоумице. Наиме, у почетку је називан „Vuhan virusom“, потом „Vuhan koronavirusom”, а затим му је придодата и ознака порекла – „кинески коронавирус“ . Тек 11. фебруара на сајту Светске здравствене организације болест, коју он изазива, прозвана је правим именом: Covid-19.
На званичном сајту Министарства здравља стоји корона вирус (две речи и размак међу словима), а испод тог назива великим словима пише: COVID-19. На сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ пише: нови корона вирус (све речи одвојено и даље Covid-19 (у неким случајевима, уз извештаје нема ни цртице, него стоји Covid19).
Уз сам назив овог вируса, последњих недеља се може чути (званично је проглашена) пендемија ( од грчке речи παν (сви) и δήμος (народ). На Википедији се даје објашњење да је епидемија заразна болест која се шири кроз популацију људи једне врсте области, континента или целог света. Према ставу Светске здравствене организације, о пандемији се може говорити када су испуњена три услова: у некој популацији се појавила до тада непознато обољење, узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице и узрочници болести шире се брзо и задржавају међу људима. Болест се не сматра пандемијом само зато што је широко распрострањена или изазива смрт великог броја људи, односно она мора бити заразна како би се покренула падемија. Широко заступљена ендемска болест која је стабилна, у смислу колико се људи разболи од ње, није пандемија. На пример, рак је одговоран за велики број смртних случајева широм света, али се не сматра пандемијом, јер није заразан. Таквих примера има подоста.
Политика, 2. априла 2020.
