ВЛАСОТИНЦЕ – Да још увек нисмо у режиму ванредних мера, за Дан библиотеке зидове наше Галерије красиле би слике неког од завичајних уметника и у том би се амбијенту одвијао пригодни програм и давала годишња признања наше установе. Ни сада, наравно, нећемо напустити тај лепи обичај, али ћемо га прилагодити времену у којем живимо.
Овога пута није било никакве дилеме коме ћемо указати пажњу, јер смо још раније одлучили да приредимо ретроспективну изложбу слика нашег пријатеља, великог завичајног сликара и човека, покојног Звонимира Звонка Катлановића.
Изложбу смо назвали Лепота сећања, не само због прелепих дела Звонкових, већ и због њега самог, који је свакога освајао својим миром, скромношћу, предусретљивошћу и стално присутним осмехом, који је сваки планирани заједнички рад унапред чинио пријатним и успешно окончаним. Задовољство је и привилегија била радити са њим, учити се одговорности и поштовању са којима је приступао послу и људима. Заљубљен у Власину, у свет око себе, ширину неба и живота, био је пасионирани риболовац и авио-моделар. Лепоту коју је упијао из природе преносио је на своја платна и тако своје смирење, духовност и благост поклањао поклоницима свог сликарског дела.
У овој Лепоти сећања присећамо се последње изложбе коју је Звонко Катлановић имао у нашој Библиотеци, поводом Дана општине, 2017. године. Под називом Са обала Власине, он је хтео да прикаже сву лепоту Власине, Власотинца, њиних пејзажа и панорама. Бата из Вучја, најпознатији сликар јужне Србије, сазнавши која је изложба у припреми инсистирао је да те вечери буде са нама и да је он отвори.
„Звонко Катлановић, рекао је тада Бата, врстан је мајстор акварела, најстарије и најтеже сликарске технике. Он осећа душу воде, боју и дух Власине, коју преноси пуним срцем на платно. Та љубав не може да се сакрије и она се види на свакој од слика“.
Мада већ ослабелог вида и нарушеног здравља Звонко је узвратио да је акварел ушао у њега, да му је читавог живота предано служио и да ће му бити веран докле год је у могућности да ради.
Недуго затим нас је напустио. Отишао је у неке лепше и жељеније пределе, да их воли, чува, слика и преноси њихову лепоту. Ону лепоту коју је, кроз своје слике, речи и дела, нама оставио у наслеђе, чуваћемо кроз сећање на њега, храбрећи се и хранећи њиховом људскошћу и љупкошћу-истичу у Народној библиотеци „Десанка Максимовић“.
НАПОМЕНА: Пројекат – Култура и образовање у време интернета. Овај садржај део је пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (Уговор о додели средстава из буџета општине Власотинце). Напомена: видети сајт (поглавље о Власотинцу)
