LESKOVAC. – Te godine je Bajaga zapevao… „Ajdde, plavi moj safiru….
Uuu jbg, pa kakav safir inače može biti?! – pitala sam se mlada i neiskusna
O.K., pleonazam.. ali ipak!
Medjitim, danas mi je jasno da ljudima (nekim) moraš naglašavai: belo mleko, krv crvena, a safir je plav!!!
…..
Anegdotica
Moj je otac bio daltonista. Sećam se mnogo tih situacija koje su bile tragikomične usled tog problema…
Sedimo za stolom. Gosti i mi ukućani. Supa je posližena, ručak počeo. U jednom trenutku moj otac vrlo ozbiljno kaže:
Gle, posekao sam se!
Gde si se posekao, pita moja majka!
Pa evo ovde…na prstu. Vidiš krv!
Gde je, bre, krv čoveče?
Pa… evo ovde… zar si slepa?
To je peršun. Listić peršuna iz supe ti se tu zalepio… peršun je travka, znači zelen je. I ako ne prepoznaješ boju, valjda vidiš kakvog je oblika?
A zar kapljica krvi ne može da se razlije i napravi istu šaru???
Gosti su se uzdržavali od smeha, i nama je bilo smešno iako smo navikli na slične situacije… ali smo se kasnije stalno šalili s njim:
Deko, pazi na peršun… da se ne posečeš!
….
Danas bi mu bio imendan..
….
No, šalu na stranu – sve češće i sve većem broju ljudi danas treba podvlačiti
Belo mleko, krv crvena, a safir je plav!
