UNS: Čija je naša “Politika”

Loading

РАДОВИ ЧУВЕНОГ ПЕСНИКА МОШЕ ОДАЛОВИЋА ОБЈАВЉЕНИ У ДНЕВНОМ ЛИСТУ ПОЛИТИКА (са ФБ странице самог аутора)

Адвокаткиња Удружења новинара Србије (УНС) Гордана Константиновић је на последњој јавној расправи о Нацрту закона о јавном информисању и медијима, одржаној данас у Новом Саду, изнела предлог УНС-а да власништво државе у дневном листу “Политика” пређе на фондацију, чији би оснивачи били Српска академија наука и уметности, Матица српска и запослени у овој медијској кући.

Гордана Констатиновић (фото: A. Н) Гордана Констатиновић (фото: A. Н)

“Независно од тога шта ће десити са чланом 39 Нацрта уакона, став УНС-а је да власништво државе треба из издавача медија да пређе на фондацију и већ се у том правцу разговарало. Чланови фондације били би САНУ, Матица српска и запослени у Политици који би то желели, како би се очували интегритет и традиција најстаријег дневног листа на Балкану”, рекла је Константиновић.

Иначе, на јавној расправи је и овога пута вођена дискусија о улози Савета за штампу у Нацрту закона о јавном информисању и медијима.

Представници Комнета и ПРОУНС-а противили су се томе да се у Члану 24 Закона Савет за штампу наведе као једино саморегулаторно тело. Директор радио-телевизије Врање и члан Савета за медије Зоран Величковић истакао је да је незаадовољан радом Савета за штампу због тога што је Комисија за жалбе овог саморегулаторног тела на дневни ред стављала теме, које по његовом мишљењу, није требало. Као пример је навео то што је Комисија за жалбе, на захтев редакције “Данаса”, одлучивала да ли су новинари овог дневног листа прекршили Кодекс објављивањем интервјуа са глумцем Гораном Јевтићем, осуђеним за недозвољене полне радње над малолетником.

На овај пример се више пута освртала и председница Комнета Емилија Марић.

Она је рекла и да су се представници Савета за медије обратили свим релевантним европским институцијама, како би “их обавестили шта се дешава на нашем медијском небу”.

Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић рекао је да су УНС и НУНС основали Савет за штампу како би еснаф имао саморегулаторно тело и Кодекс, који би омогућили да се у већој мери поштују професионални и етички стандарди. Додао је да је Кодекс донет кроз инклузиван процес, а да ће свака анкета дати резултате да су на националном нивоу УНС и НУНС једина два репрезентативна новинарска удружења.

Бодрожић је рекао и да је незадовољан одредбом којом се прописује да ће приликом одлучивања о расподели јавног новца на медијским конкурисма бити узети у обзир само прекршаји Кодекса оних медија који прихватају надлежност Савета за штампу. Истакао је да је неприхватљиво да новац из буџета добија “Информер” који је на насловници објавио интервју са серијским силоватељем, са евоцирањем детаља злочина.

Медијски професионалац Драган Кремер рекао је неопходно правити јасну дистинкцију између Регулаторног тела за електронске медије и Савета за штампу.

У области штампаних и онлајн медија постоји, како је навео, само саморегулација зато што је штампа слободна, док електронски медији користе јавни ресурс – националне фреквенције и због тога морају да извештавају у јавном интересу. Свако ко заговара оснивање Регулагорног тела за штампу води Србију, како је рекао, у Северну Кореју.

Једна од централних тема јавне расправе била је и улога националних савета националних мањина у закону.

Представници националних савета националних мањина Ерика Адамов и Емил Лулић рекли су да се не слажу са одредбом да сви чланови ових савета буду искључени из упраљавања медијима. Истакли су да ова одредба треба да важи само за председника и Управу националних савета националних мањина.

Поред тога, било је речи и о већем остваривању радних права новинара. Председница Синдиката новинара Србије (СИНОС) Драгана Чабаркапа указивала је на важност регулисања прековременог рада.

Она је напоменула и да се СИНОС залаже за дефинисање појма новинара, као и за поновно оснивање регионалних и локалних јавних севиса, чему се, како каже, противе новинарска удружења.

Иначе, ово је последњи округли сто о Нацрту закона о јавном информисању и медијима који организује Министарство информисања и телекомуникација. Нацрт закона са сугестијама које буду уважене биће прослеђен Европској комисији. Након тога биће затражена мишљења од ресорних министарстава, а напослетку ће Предлог закона бити предмет расправе у Скупштини.

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: