Leskovački pisci: Svetolik Stanković – “Bivši ljudi”, roman, ocena autora i recenzenta Jovice Stojanovića

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Светолик Станковић, песник, романописац, књижевни критичар и инжењер, на свом ФБ објавио је кратку импресију о новом роману „Бивши људи“ (Пресинг, Младеновац 2018).

Рад Светолика Станковића, једног од најобразованијих и најбољих писаца Лесковца, опширно је представљен у двотомној студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (2016).

КОМПЛЕТНА ОЦЕНА СВЕТОЛИКА СТАНКОВИЋА:

Коначно је изишао из штампе мој роман „Бивши људи“.
Прича о трагичној судбини српске средње и радничке класе, у паклу транзиције. Ако ми кажете да све то већ знате, одговорићу вам кратко: Ово је роман будућности, како написа у својој рецензији професор Јовица Стојановић. 
Написао сам књигу за оне који ће доћи после нас, да се не забораве сва зла, пакао и ужас у који су нас бацили светски моћници и њихове слугерање, јаничари из Светске банке и ММФ, са ових српских простора. Приметна су, наиме настојања да се права истина о нашим страдањима покрије дебелим слојевима лажи, да нам промене свест и натерају нас да се одрекнемо себе. Нећу, не пристајем! 
Ако се одлучите да прочитате ову књигу сусрешће те се са најпознатијим именима српске, југословенске и светске културне сцене. Сазнаћете шта је писао, седамдесетих година прошлога века, Андре Малро о односу Броза према шиптарском национализму и шовинизму, о његовој и његових сатрапа, потпуно неодговорној политици према Косову и Метохији, односно шиптаарским злочинима и етничком чишћењу.
Писмо које је Малро послао Брозу нико није смео да објави, у времену „братства и јединства и социјалистичке демократије“.
Књига је писана разумљивим језиком и стилом, али није за читање пре спавања.
На њеним страницама видећете сву беду и мизерију људске похлепе и грамзивости, неутаживе жеље за влашћу, привилегијама и богатством. Отимачине и пљачке народне имовине, од лажних, елементарно неписмених експерата, дефинисане као транзиција, белодано су осликане, у књизи, као зло из којег нам неће бити спаса скорих дана.
Не знам да ли ће ико прочитати ову књигу, поносан сам на њу и срећан што сам је написао. То је мој људски, интелектуални и идеолошки тестамент. Све остало, небитно је.“

ЈОВИЦА СТОЈАНОВИЋ: РОМАН ЗА БУДУЋНОСТ

(извод из рецензије)

Роман “Бивши људи” Светолика Станковића је по много чему јединствен роман у савременој српској прози чија је основна тема духовна ситуација времена у злодобу историје, кад политичке промене од људи праве бизарне креатуре и чине их “бившим“.
………………………………………………………………………………………….
Да одмах кажем, Станковићев роман није писан за читање пред спавање, јер ко га тада чита сан ће му бити ноћна мора. Ово штиво се чита у подне при пуној светлости свести, јер је реч о роману са трагичним осећањем свести да човек у канџама политике има мали маневарски простор, осим оног у којем се постаје „бивши човек“ што је зло које, са становишта моралитета, горе не може да се догоди homo sapiensu.
………………………………………………………………………………………….
Можда је ово роман који не одговара актуелном филистерском књижевном укусу, али за будућност биће незаобилазан да се уврсти у класична штива не само за пробране читаоце белетристике, јер из њега се о актуелној ситуацији може сазнати више но из мора којекаквих социополитичких „анализа“. Од тога писац више не може пожелети.
(изводи из рецензије)

БИВШИ  ЉУДИ

( The former men )
Све за себе а ништа за друге.

(максима господара човечанства)

Централизоавана моћ посвећена приватним привилегијама и ауторитетима као и рационално и организовано коришћење дивљачког насиља, то су две перманентне карактеристике европског освајања.

И најзад, још једна карактеристика која се упорно понавља: увереност у своју исправност у коју су заогрнути пљачка, убијање и опресија. (Ноам Чомски )

И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све  *мисли срца њихових свагда само зле. (Прва књига Мојсијева 6.5).

*Покаја се Господ што је створио човјека на земљи и би му жао у срцу.(Прва књига Мојсијева 6.6).

***

Ова кратка повест о судбини једне породице у времену великих промена, какве свет није видео од својег  постања, покушај је романескног казивања. Ако читалац не буде мислио тако, искључиво је кривица аутора.  Неуки и смерни записивач најмање је  хтео да говори о политици и језиком политике, али није успео  да избегне ни једно, ни друго. Зашто?

Политика није ни наука ни умјетност, већ игра за власт и игра са влашћу. Та игра није забава, већ смртно важна ствар, и зато се у њој смрт, фанатизам и калкулација чешће јавља него хумор и смијех. (Карл Косик)

Од првог плача до гробне раке, политика одређује живот свакога  човека. Крунисаним главама,  чобанима у планини и ратарима на убогој посној њиви. Константа кроз сва времена и на свим меридијанима.

И схватите-ја имам једно лице, једно лице, а не ветроказ… Песник није никада живео без идеја. Шта сам ја – папагај или ћурка?

Можда мислите да је ово анахроно, из далеких времена, нејако и  смешно?

Биће да сте у праву, времена су далека, али не заваравајте се, све се променило тако што је остало исто.  

(Почетак романа Светолика Станковића)

 

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: