Narodna biblioteka “Desanka Maksimović” Vlasotince: Poshumno promovisana zbirka pesama “Klupa” Novice Jovića

Loading

ВЛАСОТИНЦЕ – „Уобичајили смо да на Дан матерњег језика крећемо представљање песника и њихових нових књига, из Власотинца и ближег окружења. То чинимо и овога пута, али сада са још једним, нарочитим поводом – ово вече посвећујемо прерано преминулом пријатељу, песнику Новици Јовићу и његовој збирци песама Клупа, која је изашла из штампе после његове смрти“, овим речима најавио је вече Срба Такић, директор Народне библиотеке.

О самом песнику, он је казао: „Новица Јовић је песник посебног кова, од оне врсте који пишу непрестано и неуморно. Који је песму видео у свему, и као да је живео само због писања, усуђујем се чак да кажем да је он живео кроз своје песме“!

Вече замишљено као подсећање и одавање почасти пријатељу и брату по перу, одвијало се без строгог протокола, више као мозаик прича – присећања, допуњених његовим песама. Тако је  Ана Јовић подсетила да је Клупа пета Новицина књига, и да је он њу посветио, такође прерано преминулом, брату Небојши. Самог песника је описала као насмејаног, поштеног, оданог, склоног врлинама, толико неуморног да је написаних песама и афоризама имао за још неколико књига. Она је прочитала и две песме које су песникиње Славица Пејовић и Мимица Стефановић посветиле Новици.

Професор Саша Станковић се присетио заједничког одласка на Сајам књига у Београд, и разговора везаних за невоље да се напише књига, али и још више да се у данашње време обезбеде паре за њихово штампање. Ипак, са неугаслим ентузијазмом, како и једино писањем може да се бави, и он и Новица су тада закључили да су они „крв свога завичаја“ – односно „Књижевна репрезентација Власотинца“, па су са таквим убеђењем, такорећи мисијом кренули на Сајам књига у престоницу.

Нарочито надахнут у свом говорењу био је професор Лука Крстић. Он се је дотакао школских и студентских дана Новице Јовића, праћења његовог рада, као и свог писања рецензија за две од пет његових књига. „Брзином којом је писао као да је предвиђао свој брзи крај“, закључио је он. „Има таквих примера у поезији“, објаснио је своје промишљање професор Лука. „Рецимо Дис је писао о плавој гробници, па је потом и сам завршио у њој. Пушкинова омиљена тема били су двобоји, а у једном је и сам изгубио живот!“

Јовићева пријатељица и комшиница, Светлана Шарић истакла је његову људскост, ону којом је, увек ведар и насмејан, био свима охрабрење и подршка, мада се не би рекло да је он сам имао много среће у животу. Братанац Ненад се прво захвалио свима који су помагали његовом стрицу Новици у раду на припреми и објављивању књига, али је истакао и личне осећаје којима је био везан за њега. „Појавно и гласом био је силан, а у души миран и благ. Када сам имао неке преломне тренутке у животу, долазио сам код њега, да накупим позитивну енергију и снагу да се изборим са тим животним изазовима.“

На крају вечери, Срба Такић, као уредник свих његових књига, али и у име издавача – библиотеке, није пропустио прилику да се захвали свима онима који су помагали Новици Јовићу да припреми и изда своје књиге. Он је поменуо Културни центар и Бобана Димитријевића, Драгана Миљковића из Фондације даровитих, мр Драгишу Марковића, као рецензента прве три књиге, мр Луку Крстића, Милентија Петковића, који је дао да се његове слике нађу на корицама, Ану Јовић као лектору, Зорана Стојичића, који је урадио корице свих пет књига, али и Новициним братанцима Ненаду и Саши, који су финансијски помогли штампање.

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor