Andreja Todorović: O muzici dr Dobrivoja Boškovića, književnika, kompozitora, poliglote, svetskog putnika

Loading

LESKOVAC – Moj prijatelj, dr Dobrivoje J. Bošković, poželeo je da napišem recenziju njegovih kompozicija i njegove muzike u kojoj smo saradjivali. Počašćen sam, jer ima on još uglednijih prijatelja medju muzičarima od mene. On je to mogao da zatraži i od maestra Jagušta i od maestra Medakovića, no izgleda da sam mu ja bliži srcu.

Prijateljstvo nam je počelo 2011. na mom oproštajnom koncertu, stisak ruke i dogovor :”Vidimo se”. I videsmo se brzo, prvo u studiju na “Kolarcu” gde sam sinhronizovao njegove gitare svojim basom, a onda sve češće kod mene u studioznom radu aranžmana njegovih kompozicija.

Nije teško biti objektivan, kad se govori o nečem kvalitetnom. Pritom mislim i muzički i emotivno. Dobrivoje je toliko širok talenat da o njegovoj zaostavštini ne mora pisati prijatelj, izvanredan je muzičar, pesnik, literata, patriota. Ovo govorim kroz njegov opus napisanih kompozicija kojima je obuhvatio celu svoju najmiliju, najbližu porodicu; Predivnim valcerima: Larin, Ivin, unuka Mila,unuka Ivana, Nona moja, Xenia. Zatim Rodjendanska pesma, a nije zaboravio ni prvu ljubav (pesma Seti se), a to je bio samo početak opusa.

Zatim je sledio meni najdraži njegov Requiem za brata Dragoljuba u kome se bez iskazane reči “čuje” tuga za bratom, pa patriotske pesme Oj, zavičaju i Srpska igra, i sve do Triptihon-a. Koliko se samo tuge čuje u u tekstu poslednje nam obradjene pesme Zašto draga?

Veliki je to opus, a još nismo završili. Bog će dati još naše saradnje.

Mnogostruko talentovani doktor dobro svira svoju gitaru i još bolje peva, imam snimljene sve radne verzije njegovih kompozicija kod mene, u stanu, to treba čuti i ponovo preslušati… E, tu me je iznenadio, jer tvrdi da je i dalje amater, a ipak to radi profesionalno, kao srpski Sting, samo što je pritom još i retro-romantičan kao Mario Lanza.

Valceri su mu prigodno pisani za igru, tužbalice izazivaju tugu, patriotske kompozicije nas uzdižu, a Requiem govori sam za sebe.

Zar te osobine nisu glavna svrha i kvalitet dobre kompozicije i ostavljanja dubokog traga otečestvu. Ja mislim da je tako i da je moj Dobrivoje  tim delima ostvario svoju želju da ga po nečemu velikom pamtimo.

Možda sam ovom poslednjom rečenicom ipak bio više prijatelj, nego recenzent, jer veličina Dobrivoja nije samo u muzici, ali o tome će neko drugi pisati.

Andreja Todorović, muzičar, ex- član Ansambla  M.O. Rep. Srbije “Stanislav Binički”

Na slici: Dr Dobrivoje Bošković i novinar Danilo Kocić u Vlasotincu

P. S.

Obimno i izuzetno vredno stvaralaštvo dr Dobrivoja Boškovića, rodom iz Grdelice, nedaleko od Leskovca, predstavljeno je u dvotomnoj studiji Danila Kocića “Leskovački pisci – tregovi i traganja” i posebnoj knjizi D. Kocića “Dr Dobrivoje Bošković: život i misao” (Udruženje pisaca Leskovac 2017).

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor