LESKOVAC – Jasmina Petković rođena je u Leskovcu 1966. godine. Završila Filozofski fakultet u Skoplju (Grupa pedagogija). Od 1991. godine bila je izuzetno uspešan novinar Radio Leskovca. U listovima i časopisima oglašavala se veoma dobrim prilozima, posebno za najmlađe. Objavila više priča u Jutarnjem programu Radio Beograd. Petkovićeva spada u red najtalentovanijih pisaca leskovačkog kraja.
Njen rad predstavljen je u dvotomnoj studiji D. Kocića „Leskovački pisci – tragovi i traganja“. Za ovu priliku objavljujemo jednu njenu priču i dve pesme.
Jasmina Petković: E V R O A J V A R
– Šta fali mom ajvaru? Pa i moja baba ga je tako pravila – pitao sam uštogljenog.
– Vaša baba nije promolila nos iz sela i bio joj je dobar. A vi hoćete u Evropu, e njoj neće biti dobar. A ja sam tu da vam pomognem. Evo!
– Šta je to?
– Lista propisa – reče uštogljeni – po fazama.
– Kakvim fazama?
– Svim! Faza pranja. Paprika se ne pere ni u kakvim kazanima i burićima. Obezbediti tekuću vodu kvaliteta vode za piće koja posle pranja otiče u zatvoreni sistem. Na kraju sistema nalazi se filter za sedimentaciju čvrstog taloga, koji vi zovete blato. Nephodan vam je i filter za teške metale i hemijske otrove, jer ako koristite vodu iz gradskog vodovoda biće ih o ho ho…
Faza pečenja. Evropa ne zna ni za kakav Smederevac, kubence ili lim sa štale ispod kog ste založili vatru. Paprika se peče na plotni od hirurškog nerđajućeg čelika. Debljina pečene korice mora da bude 0,0001 milimetar uz toleranciju do 0.00015, sve što izgori preko toga smatra se potencijalno kancerogenim.
Faza prženja. Nema zejtina, isključivo hladno ceđeno maslinovo ulje. U razmazu ajvara u našoj laboratoriji pronađena je koncentracija soli koja ne odgovara preporukama Svetske zdravstvene organizacije o dnevnom unosu natrijum hlorida. I … ne daj bože, da vam se unutra omakne neka semenčica, biće vam vraćen ceo kontigent.
Faza ljuštenja paprike. To već znate, uniforma, rukavice, sanitarne knjižice… Ljuspe pakujete u kese sa nalepnicom „Biorazgradivi otpad“, datum, mesto, pečat i naravno napomena „Nije za ljudsku ishranu.“
– Pa ko će bre da jede drške i semenke…
– Vi to ne znate! Zato na ajvaru mora da postoji i uputstvo za upotrebu. Znači, poklopac se okreće u desnu stranu, što pokazuje strelica. Ajvar vaditi kašičicom, premerite masti, ugljene hidrate i vitamine. Deca do tri godine starosti ne smeju se bez nadzora odraslih ostavljati u blizini tegle. Tegla se ne sme udarati o zid ili patos zbog mogućeg povređivanja. Ah da… kada premeravate one masti i vitamine, napomenite da unutra nema glutena, kikirikija, ostriga i drugih potencijalnih alergena.
– Ma kakav bre kikiriki čoveče… ma čuješ li bre ovo, ženo… Radojka… Radojka gde si dođi da čuješ.
– Ne moguuuu…
– A što?
– Vi ste među džaci u ulaz za primarnu sirovinu, a ja sam na izlaz za gotovi proizvod. Onaj ukočeni me stalno tera da se banjam i presvlačim kad iz taj tamo pređem u ovaj ovde. E pa ne mogu više!
– Koji, bre, drugi izlaz, pa mi imamo samo ova vrata.
– Znam. Zato se penjem na merdevine i dodajem tegle baba Slavki kroz prozor. Nije izlaz, al važno je da izađu. Baba kaže da su joj tegle mlogo teške i pita može li da ih ređa u kecelju jer nemamo te palete…
– Slušaj, uštogljeni, e ne da si mi pomogo… Kome ću, bre, ja da prodam neslan ajvar koji smrdi na maslinovo ulje. Kome?
– Paaa… nećeš da prodaješ, nego ćeš da švercuješ!
– Molim?!
– Prijatelju, slušaj ovako. Ovi iz Evropske unije su nas pritegli za propise za hranu, ali još se ne diraju u šverc i kriminal, ne znaju odakle da počnu. Hoću da kažem, u ovom trenutku, veću kaznu možeš da popiješ ako pregoriš papriku, nego ako te navataju sa teglama sakrivenim u prtljažniku.
Mi smo zato oformili poseban tim za podršku izvoznim projektima. Naš tim najpre vrši procenu kapaciteta tvog kombija, a zatim ugrađuje dupli patos, krov, džepove u prednjim i zadnjim vratima,vadi tapacir iz sedišta … s tim što tegle koje kriješ u sedištu prodaješ po 20 odsto nižoj ceni. Niko neće da jede ajvar na kom je neko grejao zadnjicu. Ali ne brini, te tegle uglavnom kupuju kafedžije! Vođa tima trenutno je u Donjem Rupljevcu i sa svojom ekipom pruža podršku izvoznom programu organski uzgajanog krompira. Kamion je u pitanju, ima malo više posla… Sad mi je javio da se nabo na ekser dok je heftao patosnice, čim previje prst, dolazi kod tebe. Ali, prema mojoj proceni, u ovom tvom kombiju može da se sakrije cirka 150 tegli.
– Auuu… pa to nije loše! Mogu još i da zaradim.
– Jašta ćeš nego da zaradiš! Veruj mi, prijatelju, država je ovog puta zaista stala iza svog seljaka!
JASMINA PETKOVIĆ – ODABRANE PESME
PESNIKINJA LIJA
Jednog hladnog zimskog dana
Odlučila kuma lija
Književnošću da se bavi.
A leži joj i poezija!
Razmišljala dugo tako
Koje su joj pesme bliske.
O čemu bi to da piše
Usled hladne zimske stiske.
Stvarala je onda dugo
Prva šumska poetesa,
Al teme joj se vrte
Oko mladog, sočnog mesa.
Šta da radi kad batake,
Krilca, šije, tome slično
Umetnička njena duša
Shvata vrlo poetično.
KROKODILSKE SUZE
Plen grabim bez po muke
Krvoločan jesam, što bi krio.
Al kunem se, ni za kim do sada
Nisam nijednu suzu prolio.
Kad slažem žrtvu
Na suncu su lepo izvalim i dremam.
I što bi me savest mučila
Kada je i nemam?
A što je to tako?
Đavo bi ga znao.
Kad neko ovakav apetit ima
Što bi zbog toga plakao.
Zato vam tvrdim, deco
Časne mi duše krvožedne moje.
Za krokodilske suze samo vas lažu!
One uopšte ne postoje!
