Lidija Kotur: Priča o dobrim ljudima i životu u planini

Loading

ЦРНА ТРАВА – После чланка који је објављен на једном порталу, који прати дешавања на југу Србије и негативних коментара које је моје писмо захвалности Електродистрибуцији у Власотинцу добило на друштвеним мрежама, желим и овом приликом да истакнем пожртвованост и професионалност појединаца у ЕД у Власотинцу, не улазећи у проблем који је, признајем, и дубљи и већи од једнодневног или дводневног нестанка струје.

Наиме, већ неколико година уназад са породицом Ускрс и 1. мај проводим у Добром Пољу код Црне Траве, тачније у засеоку Камен, који је од пута ка Црној Трави удаљен 11 километара.

Сваке године кад дођемо нема струје, јер је мрежа застарела и, како кажу у Електродистрибуцији, довољно је да дуне јачи ветар или почне да грми, редовно у Добром Пољу искаче склопка у трафостаници.

Првих година смо се сналазили уз помоћ агрегата, а онда смо урадили нови прикључак. То није ниста променило, јер је проблем што су трасе жица угрожене буковом и брезовом шумом, а уређаји у трафоу стари и нестабилни.

Али, за разлику од подивљале природе и непоуздане технике, показало се да су људи који раде у Електродистрибуцији изузетни професионалци и, пре свега, људи пуни разумевања.

Иако најчешће, када дођемо Велики петак, односно ради само дежурна екипа, од портира до шефа службе за кога само знам да се зове Бобан, направе надљудски напор да нам омогуће да добијемо струју. Једне године су, чак, мислим да је био баш Ускрс, морали да прођу целу трасу да би утврдили где је проблем.

И ове године сам их позвала одмах по доласку и током шест дана боравка више пута, јер је време било лоше. Сваки пут су дали све од себе да отклоне квар, било да је био на високом напону, ближе Власотинцу, или у самој трафо станици у Добром Пољу. Напомињем да је сваке године све мање људи у овом прелепом месту, а да је и оних који обилазе куће својих предака све мање, те је сав труд и мука радника ЕД зарад највише двадесетак људи, што још више говори о њиховој професионалности.

Љубазност људи из Електродистрибуције и њихов рад не може да се измери и сигурна сам да није ни адекватно вреднован, али смо моја породица и ја неизмерно захвални. И зато мислим да треба да се пише и о оваквим људима-херојима, које не видимо и не познајемо, али који нам живот чине лепшим и угоднијим.

Онај други, тежи део – деловање Општине и државе да се нешто уради да се замене стари далековод, а имам информацију су Добропољци писали и добили информацију Министарства рударства и енергетике да су ти радови планирани током прошле године, не бих коментарисала. 

Моја прича је о људима и то добрим људима.

Срдачан поздрав,

Лидија Котур

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor