Gorica Doderović, leskovačka pesnikinja, dobitnik nagrade na pesničkom maratonu u Aleksincu

Loading

ЛЕСКОВАЦ – У суботу, 25. маја 2019. године, у Великој сали Центра за културу и уметност у Алексинцу Књижевни клуб „Велимир Рајић” организовао је традиционалне Песничке сусрете на којима је у такмичарском делу наступило двадесет двоје поета из Сокобање, Београда, Крагујевца, Ниша, Смедерева, Лесковца, Вукање, Житковца и Алексинца. Чланови Клуба нису имали право учешћа у такмичарском делу. Овом приликом додељене су награде са поетског конкурса, а затим и награде са самих сусрета: награда „Песма над песмама” отишла је у руке Мирослава Мишела Болтреса из Смедерева за песму „Опустело српско село”; награда „Чувар традиције” додељена је Душану Мијајловићу Адском из Ниша за песму „Кад колевке заћуте”; награда „Песнички весник” припала је Жељку Јовановићу из Крагујевца за песму „Глад за истином”; награда „Оригинални стихотворац” отишла је у руке Драгана Ј. Ристића из Ниша за песму „Клетва”; награду „У корак с временом” освојио је Горан Кумрић из Крагујевца за песму „Спавам”; награда „Лепота стиха” припала је Невенки Бошњак Чолић из Београда за песму „На обали моје реке”; награда „Трептај срца” уручена је Горици Додеровић из Лесковца за песму „А тебе нема”; награду публике „Песничка лира” освојио је Саша Стојковић из Алексинца за песму „Знак питања”.

Горица Додеровићј једна је од набољих песникиња југа Србије. Добитник је  бројних награда. Њен рад опширно је представљен у студији-хрестоматији Данила Коцића “Лесковачки писци – трагови и трагања” (Лесковац 2016).

ГОРИЦА ДОДЕРОВИЋ

А ТЕБЕ НЕМА

Расуле се звезде у тихој ноћи.
На плавом ћилиму месец дрема.
Још једна ће ноћ предуга проћи,
а тебе нема, а тебе нема!

Уснуо град светла се гасе
и никад можда неће да сване.
Бројим тренутке ко вечне часе
и твоје пољупце ко тешке ране.

Понеки пролазник улицом мине,
док месец српом на стаклу виси,
па ми у оку варница сине
и мисао чежњива да, можда, ти си.

Предуга ноћ ко моја туга.
Звездано око у оку гасне.
Ако је љубав далека пруга,
твоји возови увек касне!

Чекаћу ново јутро да сване
са озвезданог плавог трема.
Понекад лик твој из таме плане,
а тебе нема, а тебе нема!

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor