LESKOVAC – Sava Dimitrijević, poznati leskovački novinar i pisac, najbolji znalac duha starog Leskovca, veoma je aktivan na društvenim mrežama gde objavljuje zanimljive priče uz takođe krajnje zanimljive fotografije. Njegov rad opširno je predstavljen u dvotomnoj studiji – hrestomatiji Danila Kocića ”Leskovački pisci – tragovi i traganja” (Leskovac 2016).
Sava Dimitrijević: ČESMA NA STRELIŠTU U LESKOVCU
Neko je nekada ovu prelepu sliku pravio – za sebe. Za svoja sećanja. Za svoje uspomene. A sada kada i mi imamo ovu fotografiju podelićemo s njim ta njegova sećanja i dodati neke svoje uspomene.
Jer, to je bilo nešto nezaobilazno u životu Leskvčana – otići na izlet u Strelište.
Zahvaljujući Aleksandru – Aci Kociću, koji prodaje knjige ispred Robne kuće, sada znamo i ko su ove lepe devojke kraj česme. To su, kaže Aca, moje tetke, inače, rođene sestre Radmila Kocić, na slici levo i Zagorka – Goga Kocić, na slici desno… Njihovi roditelji su Josif Kocić, zvani Tabak i Persida – Persa iz Baba Džikin sokak – jednosmerna uličica, koja duž zelene pijace na Niškoj ulici izlazi na reku.
Ne verujem da među starim Leskovčanima ima nekoga ko barem jedanput nije bio na Strelištu a da nije pio vodu sa ovog nepresušnog izvora života. Poznavao sam i ljude koji su svakoga dana, još u rano jutro, pre odlaska na posao, dolazili ovde sa testijama da zahvate čistu hladnu vodu – za taj dan.
Na samom vrhu travnate uzbrdice uz put za Sinkovce, sa vinogradima iznad puta – bio je Lovački dom.
To je tada, kada je Leskovac imao oko 15.000 stanovnika, bilo daleko, toliko daleko da su se na izlet nosile korpe sa hranom – ako deca, igrajući se, ogladne – da imaju šta da pojedu.
U istorijskim zapisima piše da je ovu česmu podigao spahija Hadži Selim.
U bližim istorijskim zapisima stoji da su posle Drugog svetskog rata na uzvišici iznad česme napravili – plažu. Međutim, plaža je propala i zatrpana. A i nekadašnje Strelište, gde su Leskovčani odlazili na izlet -više ne postoji!
Sava Dimitrijević
P.S.
U svečanom četvorobroju Našeg stvaranja 4/2003, u odrednici ,,Beleške o autorima’’, uz ime Save Dimitrijevića stoji: Sava Dimitrijević, književnik. Rođen 1938. u Leskovcu. Knjige proze: Sveće u snegu, Bače pogoleme od sokaci, Kamenj na pamet i Podsisarčani. TV drame: Gospodin Kleo i Moj ujak čudo od deteta; pozorišna drama: Verglaši i dramski tekst u rukopisu: Će se ženi Mika Duz. Živi u Leskovcu. I on, Sava Dimitrijević, moj kolega, dugogodišnji novinar Radio Leskovca, smatra da ova odrednica dovoljno kazuju o njemu! Da mu poverujemo. Uz široki osmeh, i neku vrstu samo njemu razumljive žurbe, na jedno moje pitanje o njegovom životu i radu, kaže: ,,O tome sve najbolje zna Toma!’’ [1]
Lako me je ubedio, jer znamo da je – tako!
U tom, dakle, svečanom broju (naslovna strana je vidno obeležena krupnim brojevima 1953-2003) Sava Dimitrijević se našao u dobrom društvu najboljih leskovačkih, ali i poznatijih srpskih pisaca čiji su se radovi ranijih godina našli u Našem stvaranju, pa su se, po izboru glavnog i odgovornog urednika Dimitrija Tasića, bili deo novog odabira. Svečani broj Našeg stvaranja – povodom pola veka izlaženja – štampan je na više od 270 strana, a ,,Izabrane stranice’’, odnosno prilozi iz ranijih brojevima, zauzeli su – 121 stranu!
Dimitrijeviću je nekoliko godina bio – direktor Radio Leskovca, gde je radio kao novinar od osnivanja, urednik Dnevnika i glavni i odgovorni urednik.
Na FB stranici Save Dimitrijevića piše:
КЊИЖАРА СТОШИЋ НА ШИРОКОЈ ЧАРШИЈИ ИМА КЊИГЕ САВЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА – ЛЕСКОВАЧКИ ДРВЕНИ ТРАМВАЈ, БАЧЕ ПОГОЛЕМЕ ОД СОКАЦИ И КЊИГУ ПОДИСАРЧАНИ, САВА ДИМИТРИЈЕВИЋ ДО САДА ЈЕ ОБЈАВИО И ОВЕ КЊИГЕ: БУБЊАРА ИЗ СЛАВУЈЕВ БИОСКОП, СВЕЋЕ У СНЕГУ, КАМЕЊ НА ПАМЕТ И КУЋА ДОКТОРА ДАНИЛА
[1] Сава Димитријевић мисли на Томислава Н. Цветковића, који је о њему доста писао и, за разлику од већине лесковачких писаца, који су крајње немарни, води педантну евиденцију, има богату документацију и библиотеку.
