Дом културе Грделица: Горица Додеровић – „Корак“, промоција

Loading

ЛЕСКОВАЦ, ГРДЕЛИЦА – У Дому културе у Грделици одржано је песничко вече–промоција најновије збирке „Корак“, даровите лесковачке песникиње Горице Додеровић, која је у јавности позната не само као талентована списатељица, него и као одличан интерпретатор поезије. О зборци је говорио мр Зоран Јовановић, познати лесковачки књижевник и афористичар, а као изванредан уметник, на гитари се представио Давид Костић, који је одушевио све присутне.

На промоцији, између осталог, прочитана je рецензија Саше Мићковића „Поетски кораци к велелепоти“ у којој је нову песничку збирку рецензент поредио са уметничким надахнућима најбоље српске песникиње Десанке Максимовић.

 

ПОЕТСКИ КОРАЦИ К ВЕЛЕЛЕПОТИ

/ Саша Мићковић о књизи Горице Додеровић /

Женска лирика је танани инструмент, који своје нотне и певљиве инструментаријуме одашиље и распростире од земље до васионе. Таква поезија је срцу угодна, а уму одшкрињује забрављена врата. Зарад примера, такву лирику је остварила баш велеумна Десанка Максимовић, која је с Црњанским водила интелектуалне сеансе у смеру поетских знања. Ми данас не знамо с ким Горица Додеровић сеансира и с ким шапуће о лирици, али свакако знамо да је на добром путу, ако је послужи срећа, да своју поезију вазнезе у онај уметнички облак, који никакав ветар или олујина не могу распршити.

Тешко је рећи и направити процену – која ће песма из свеукупног рада бити најпознатија, намилија и једноставно најдуже памћена, али Горица Додеровић има у својој поетској шкрињи много бисерних плетеница, које ће свакако надсијавати живот!

Књига која носи назив Кораци (а сам наслов наслућује путовање, да ли духовно или телесно?)… Сачињена је од поетске избрушености мисли, а стилизована је слободним стихом, који песницима дозвољава више размаханости и уплива у срж идејне потке. Тако да је Горица зналачки искористила све могућности слободног стиха, уграђујући у метафоричну слику поезије сопствен микрокосмос, који у песникињи обитава, живи и енергично вапи за исказом. Чини се да речи желе да искоче из свог лирског обруча, како би добиле још једну димензионалност – живу слику песме!

Бол, туга, душевни усхит, телесна чулност… елементи су који прожимају поетски ћилим наше песникиње. Свакако, без свих тих сачинилаца, поезија би била опустошена и мање питка, јер само искрен однос према поезији може довести до ванвремених поетских стихова и бравура, а даћу ради разјашњења и мали пример из песме Птица неселица:

Мене је родило Сунце

на обронцима Хисара.

Била сам птица неселица

летех у висине…

…………………………………………

Горица тврди да потиче с Хисара, а да је Сунце цикличном кретњом изродило баш њу, песникињу која исијава кроз лироказни ореол. Мада, првенствено сам помислио да потиче с Олимпа, јер и то станиште њој би одговарало у потпуности. Поетеса се поистовећује и ступа у директни род са Сунцем, а то значи са светлошћу и животом, који након сваког мрака израња из нове сунчане рефлексије… Знам да Горица поред поезије у слободном стиху, пише и римоване стихове, па сонете… али сада је стихозбирку Кораке излила од легуре која је у потпуности испунила калуп од корице до корице, а без одступања од поетских законика. Рецимо: Имам соли и хлеба и два сунца која ме греју. Жива сам… (Песма Не тражим ништа). Какву то симболику имају со и насушни хлеб? Да ли поетеса у тренутку писања ове песме лебди над животном провалијом? Али – два сунца која је разбуђују и ојачавају, уливају јој нову наду за опстанком, а уводе је у даљу борбу са животом. И зато и јесте жива. Из песама које су сабране у књизи Кораци, јасновидо се указује и поетесина душа, и разум, и надреални појам, као и психички елемент лепоте, љубави, туге и драме. Када се сви фактори обједине и размотре, читалац ће лако наслутити да Горица нема проблем са унутрашњим бићем и  да је у хармонији с душом, што је веома битно за уметника. Надасве, она је искрена и своје емотивне, па и приватне тренутке на један веома префињени начин, нежан, а снажан, преноси на особу која у крилу држи Кораке и чита, чита… Ова стиховница је занимљива у  целини, јер је до суштине озвучена ударима срца. Некада преовладавају меланхолија, сета, уздах… али увек се кроз лирски исказ провлачи онај сунчев зрак спаса, борбе, жеље за слободом, док љубав свуда оставља по књизи своју танану одору. Стихови из песме Будим се вапе и вриште:

Зора пуца од погледа

а ја скидам све тесне хаљине

и росом умивам лице.

На образе стављам руменило

у косу цвет.

Корачам брзо

и босим ногама газим горчину.

……………………………………………..

Ови стихови показују да поред животних дилема, проблема, па лепих дешавања и опет бола, песникиња успева да изађе из зачараног круга. Она корача, хода, и ногама гази и сатире, уништава горчину и све недаће које су наметнуте или суђене.

Ко буде читао књигу Кораке, нека се припреми за авантуру која ће га одвести у свет Сунца и Бола. На тој ветромашини свако ће моћи да пронађе бар делић свог загубљеног или намерно сакривеног живота. Надам се да Горица Додеровић неће посустати и да ће и у наредном периоду штампати стихозбирке, јер ко би боље приказао и доказао животни вртлог и његову хуку и лепоту. На крају овог књижевног осврта и разматрања, пожелећу књизи осунчане странице, а читаоцу добар доживљај поетске лепоте и надахнутости!

Крагујевац, 14.08.2018.  

Саша МИЋКОВИЋ

 

 

 

 

 

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor