Никола Милићевић, новинар, главни уредник недељника „Нова Наша реч”: Хотел „Београд“ од еутаназије, до погребенија!

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Никола Милићевић, познати лесковачки новинар, главни уредник недељника „Нова Наша реч“ (једине новине у Јабланичком округ), на свом ФБ профилу објавио је веома занимљив прилог који преносимо у целини.

У студији – хрестоматији Д. Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (2015, 2016) објављен је опширан прилог о стваралаштву овог талентованог новинара и публицисте.

НИКОЛА МИЛИЋЕВИЋ: ХОТЕЛ БЕОГРАД ОД ЕУТАНАЗИЈУ, ДО ПОГРЕБЕНИЈА!

Не знам како ви, али ја јутрос отидо на место куде сарањујев земни остаци од моју омиљену ХБ кафану, да запалим свећу на носталгију и успомене које, заједно са крш, одлазив под земљу. Атрес на гроб је на крај Булевар на Николу Пашића, с унутрашњу страну од лакат кривину која завија накуд бојнички пут, само педесет метра од таблу на коју поносно пише – Забрањено бацање смећа, грађевинског отпада и шута, казна до 500.000 (и словима: петстотинехиљада динара.
Лесковачки Хотел „Београд“ је одавно мртав. Утепали су га – они кажу по Закону о еутаназији (читај – приватизацији!) – управо они који баш овија дани дизав џеву и теленту, бегим озбиљно забринути за тој – кој и за које руши „симбол“ (сад су се сетили!) града, који у њима (сензибилнима, до нашега) буди успомене и индукује протесте против нестајања „урбаног и социјалног садржаја“. Што је ХБ, Бог и душа, и био, дог га не доватише са „ратни плен“ здружени неокласични либерали. Несу, у међувреме, ни примећували да је опустошена зградурина већ толке године постала леш, који је почео и да заудара. Сад је крив газда што га је купио и намерава човек да туј прави које си му је ћеф, све у складу са закони од еутаназију и остали неокласично либерални прописи, а не онај што га је продао баш као да је туђо. Ред је био да еутаназијатори, кад су већ за њега узели паре, сад на ХБ направив и опело, да се грађански опростив од њега. Али…
Па сад ви, ако ве морив носталгија и успомене као мене, промајте се до гробље чији сам атрес горе објавио, и које се налази на дојучерашњу родну њиву, на коју ни најбољи плуг неје могја да ископа ни зрнце камен.
За онија, који се лако потикав и не умев да се снађев у градску средину, објављујем и слике. За да се још јемпут видив кршотије од зидови натопљени са свадбарски, матурантски, рођендански, испраћајски (има и конгресни, и симпозијумски!), боемски и какав ти све не дерт, пре него ги покрије земља, и пре него што „сњегови, иње и шаш“ од све овој не направив утрину.
Од мене, тол’ко.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor