Znamenitosti Vlasotinca: Turska kula – „Stara opština“ sagrađena verovatno u 18. veku

Loading

 

ВЛАСОТИНЦЕ – Турска кула – „стара општина“ налази се у самом центру Власотинца и својом необичном архитектуром издваја се у амбијенту. О њој не постоји писана документација, а у свести Власотинчана била је потиснута и непримећивана. Писци и путописци са краја 19. века, који су посетили Власотинце, одмах после ослобођења од Турака, у свијим записима не спомињу Кулу. Први је помиње аустријски историограф, археолог и путописац Феликс Каниц, који је 1889. године посетио варошицу.

Ово, између осалог, пише у изузетно значајној публикацији Данице Валчић „Градитељско наслеђе Власотинца“ (друго допуњено издање, Народна библиотека „Десанка Максимовић“, Власотинце, Удружење поштовалаца Свете горе Атонске – Власотинце, Удружење „Лоза“, Власотинце 2018).

Валчићева наводи да је Каниц записао да је „Кула једини историјски споменик из времена турске владавине, грађене вероватно на темељима римског кастела“.

По оцени Данице Валчић, кула је подигнута вероватно у другој половини 18. века кулуком Власотинчана, Грделичана и становника околних села, за време владавине турског спахије Латиф бега, који је у време насељавања Власотинца, у првом таласу досељавања становништва, заузео знатне површине земљишта и створио чифлук.“

%

На званичном сајту Културног центра у Власотинцу записано је: Културни центар Власотинце, одлуком Скупштине општине Власотинце формиран је 1972. године. У саставу Културног центра данас се налази Завичајни  музеј и Информативни билтен „Власина“.

Културни центар има своју Галерију у којој се организују ликовне изложбе, књижевне вечери, промоције књига, и Салу Културног центра – биоскоп, која се користи за пројекције филмова, одржавање скупова и приказивање представа.

Завичајни музеј отворен је за јавност 1979. године. За потребе Музеја адаптирана је административно управна зграда из времена турске владавине тзв. “Кула”, односно зграда Старе општине, која је 1985. године проглашена спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ниш. Настајање музејског фонда започето је Старом српском графиком из периода од 16. до 19. века, Легат академског сликара и графичара, професора Миодрага А. Нагорног. Збирка је антологијски избор и садржи дрворезе, бакрорезе, бакрописе и литографије. Завичајни музеј данас поседује археолошку, етнолошку и историјску збирку. Претпоставља се да је турска кула саграђена у 18. веку.“[1]

[1] Даница Валчић: Градитељско наслеђе Власотинца (друго допуњено издање, Народна библиотека „Десанка Максимовић“, Власотинце, Удружење поштовалаца Свете горе Атонске – Власотинцем Удружење „Лоза“, Власотинце 2018); Званични сајт Културног центра Власотинце, јул 2019. године.

НАПОМЕНА: Пројекат – Лепша страна мога завичаја: Власотинце

Овај садржај је део пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (члан 5. Уговора о додели средстава из буџета општине Власотинце)

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor