Пример за углед: Др Милан Петровић, начелник Службе урологије Опште болнице Лесковац

Loading

ЛЕСКОВАЦ – (Пише: Данило Коцић, новинар) – Начелник Службе за урологију Опште болнице у Лесковцу, др Милан Петровић, пример је за углед не само у овој здравственој установи, него и у Лесковцу, али и Србији, јер је својим хуманим, стручним радом и несебичним залагањем, показао како се негује лекарска професија.

Зато је недавно избор др Петровића за председника Српског лекарског друштва у Лесковцу само још један од бројних доказа угледа који ужива међу својим колегама, али и пацијентима.

Др Петровић, поред низа стручних радова, објавио је, у коауторству са др Вукадином Ристићем, књигу Оснивање и развој Уролошке службе у Лесковцу. Рад др Милана Петровића представљен је у студији – хрестоматији Данила Коцића Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац 2016).

I

Милан Петровић рођен је 1958. године у Лесковцу. Основну школу завршио је у Турековцу, а гимназију у Лебану. Медицински факултет уписао је и завршио у Нишу 1985. године. После завршеног факултета радио је одређено време на Хемодијализи, а у исто време као волонтер на специјализацији из опште хирургије од 1989 – 1991. године. Специјализацију из Урологије добио је 1991. године и завршио је у Београду 1994. године. Потом наставља да ради као специјалита у Служби урологије. За начелника Службе урологије са хемодијализом постављен је 1996. године и на тој дужности одстаје до 2000. године. У том периоду уводе се нове оперативне методе: radikalna prostatektomija код Ca postate, пластика UP по Hynes-Anderson. Први је урадио на одељењу litoklas у ureteru, ureterorafiju код stenoze uretera и прву тоталну cistektomiju по Meinz-Paush, TVT операцију – stres inkontinecije код жена, uretrotmiju internu код stenoze мушке uretre. Ментор је Медицинског факултета у Нишу и Београду из областу Урологије.

У току другог мандатног периода, највећим делом средствима донације урађена је комплетна адаптација Уролошког одељења почев од изградње првог апартмана у болници. Набављен је комплетни намештај за лекарске и сестринске собе, набављени нови, непромочиви душеци, у холу је направљена нова просторија за особље, набављена и угрaђена четири клима урађaја и изршено кречење одељења у целости и адаптирaна нова уролошка специјалистичка амбуланта. Формиран је и ехо кабинет на одељењу. Као друштвни радник активан је у Подружници и Секцији уролога СЛД. Редовни је члан  Европског удружења уролога од 1994. године. Учесник је на конгресима и симпозијумима као и на светским конгресим уролога 1997. године  у Монтреалу, Паризу, Хонолулу и Шангају 2010. године, затим на европским конгресима у Перизу, Бечу, Мадриду, Берлину и Барселони и Балканском конгресу у Тирани и Будимпешти. Добитник је захвалнице СЛД 2000. године. У 2008. години поново је постављен за начелника Улолошке службе. Објавио је већи број стручних  радова у домаћој литератури. Радио је и као лекар у Кошаркашком клубу „Здравље“ (1995 -2006).[1]

II 

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ УРОЛОШКЕ СЛУЖБЕ У ЛЕСКОВЦУ – Четрдесет година од оснивања и развоја Уролошке службе у Лесковцу је дуг и значајан период. Уролошка служба је успела да се у том периоду организационо и кадровски издигне тако да данас представља једну од водећих служби Опште болнице у Лесковцу.[2]

Писати о развоју Уролошке службе је тежак и одговоран посао, али је изнад свега и потребан. Та потреба је да се покаже и одслика пређени пут од оснивања до данас, да се да ретроспектива четрдесетогодишњег рада на проблемима уролошке патологије и терапије на поодручју Јабланичког округа. Предмет нашег истраживања је почетак оснивања и развоја Уролопшке службе у Лесковцу. Према томе, у центру збивања је пре свега Лесковац, као централно место овога краја. У свом почетном развоју значајан је успех Уролошке службе која је успела да се организационо и кадровски издвоји из оквира Опште хируршке службе. То је био преокрет на почетку самог развоја, када се, уместо расутих и измешаних болесника у маси опше хируршке патологије, уролошки болесници издвоје у нове смештајне услове Уролошког одељења. Тако су створени услови да се уролошки болесници лече – оперишу у знатно повољнијим медицинским условима и од компетентних уролошких кадрова. Нови корак у даљем развоју Уролошке службе свакако припада првом лекару-специјалисти те службе др Слободану Стојановићу. Усељењем у нову болницу 1973. године створени су оптимални услови за рад, како просторни, тако и кадровски и од тада започиње афирмација Уролошке службе све до данашњих дана.

Од тог периода па све до данас (2011) Уролошка служба је забележила значајне резултате кроз учињених око 750.000 специјалистичких прегледа, око 15.800 операција, 38.250 ендоскопија, 8.870 катетеризација, 64.500 превијања и других интервенција уведених савременим методама дијагностике и лечења. У овој монографији обухваћено је раздобље од 1971. године до данашњег дана (2011) које прати развој Уролошке службе Лесковца. То праћење је ишло кроз догађаје који су се збивали на овим просторима и то кроз биографије лекара и кроз настанак здравствених установа. Такође је важно прикупљање података из архива, личних досиеа, као и забележених казивања судионика здравствених радника и осталих.

III

РЕЦЕНЗИЈА – Уважени поштоваоци и љубитељи писане речи! Имамо прилику и част да се заједно упознамо са још једним  прегалачким писаним успехом и успоном прим. др Вукадина Ристића и његовог млађег и квалитетног колеге др Милана Петровића у очувању колективног памћења из историје медицине Лесковца и околине.[3]

Надам се да ће моја маленкост квалитетно да испуни узвишени задатак представљања овог дела вашој радозналости и пажњи, но засигурно, потррудићу се максимално да вам ову монографију учиним што више блиском и пожељном. Прим. др Вукадин Ристић има уграђен нагон, а и по вокацији (као лекар) усађени задатак да истражује, утврђује, разјашњава, и на крају доноси добробит за човека, за људе свог вољеног краја. За тај узвишени посао добио је достојног помагача у колеги др Милану Петровићу. За остварење значајних резултата није довољно  само имати нагон и жељу… Оно што је важно, они су имали енергију, упорност и ефикасност, као основе за успешно извршење очигледно свакоме ко се упозна са овом књигом. Тако је настало ово дело литетарарно успешно сложених речи, факата и докумената, не претарано волуминозно заморно, али зато фактографски значајно за историју друштвених активности и резултата у времену, од народа на простору некадашње Дубочице Стефана Немање. Ауторима је олакшан пристпни реализациони задатак чињеницом да су савременици и учесници развоја медицинске службе о којој се говори у овом делу иако су поседовали обиље дара, искуства и ефикасности за адекватну обраду (у случају оскудног документационог материјала) и вештине да их савршено обраде и прикажу достојно и прихватљиво за све категорије заинтесованих читалаца. Ово фактографско дело писано је јасним и читким реченицама и стилом доступним сваком, а обогаћено је бројним фотографијама, које веродостојно допуњују писане садржаје. Историја оснивања, развоја и функционисања Уролошке службе обрађена је у 14 поглавља (плус предговор и Преглед литературе) мериторно изражених, са веродостојношћу и информативношћу на одговарајућем оптималном нивоу.

Публикација има следећа поглавља: Увод, Осврт на историју, Развој здрвствене службе у Лесковцу, Оснивање среске болнице, Здравствене установе Лесковца и XX веку, Уролошка служба у Лесковцу, Лекари и медицинско особље, Организација службе, Стручна делатност службе, Биографије лекара који су радили у Уролошкој служби, Центар за хемодијализу, О аутору. Да се не бих утопио у опширност излагања садржаја и појединости поглавља, мислим да је довољно да кажем да су она својим садржајем лако доступна читаоцима и да савршено испуњавају њима одређен задатак од стране аутора.

Из лично емотивних разлога желим и морам да изразим писаном речју омаж зачетнику и оснивачком реализатору Службе урологије са хемодијализом у Медицинском центру Лесковац, изузетном прегаоцу и извршиоцу, почившем прим. др Слободану Стојановићу. Његово име и личност нераскидиво су повезани са овом службом и његовом историјом. Он је био снажна личност, полетних склоности, спортског духа и изузетне живахности. Можда у почетку он није био свестан да у себи поседује духовну инспирацију и извршну снагу неопходну да се организује почетак, настави развој и оствари напредак службе за чије оснивање и функционисње је преузео ризик и одговорност. Међутим, он је (као активан спортиста у својој младости) поседовао три особине пресудне за успех, његов и његове службе, имао је такмичарски дух, победнички менталитет и знао да је за успех неопходан тимски рад. Са овим особинама ушао је у борбу са неповољним условима на почетку стварања службе, побеђивао је у континуитету и створио велики тим извршилаца делатности ове службе верних њему и идејама успешног развоја и напредовања њихове службе која садржи и прати савремену медицинску науку.

(…) Остајући у личној неизвесности да ли сам на квалитетан начин вама учинио доступним ово прегалачко дело, могу само да изнесем своје искрено убеђење да су прим. др Вукадин Ристић и др Милан Петровић испунили значајни друштвени и лични задатак, на најбољи начин спасавајући од таме амбиса заборава један велики сегмент из корпуса историје заштите здравља народа нашега краја и околине. Тај народ, у садашњости и будућности, ми сви, дугујемо велику захвалност и одајемо признање за ово значајно дело.[4]

[1] Вукадин Ристић, Милан Петровић, Оснивање и развој Уролошке службе у Лесковцу, Лесковац 2011, Издавач Уролошко одељење, стр. 56.

[2] Вукадин Ристић, Милан Петровић, Увод, Основање и развој Уролошке службе у Лесковцу, Уролошко одељење Лесковац 2011, стр. 5.

[3] Прим. др Зоран Динић, Рецензија, Оснивање и развој Уролошке службе у Лесковцу, Лесковац 2011, стр. 7 – 8. Напомена: Прим. др Зоран Динић је један од најугледнијих лесковачких лекара, специјалиста гиникологије и акушерства, који је својим радом и знањем помогао млађим колегама да постану одлични стручњаци.

[4] Уролошка служба у Лесковцу званично је почела да ради 25. маја 1971. године. Напомена: Од оснивања, начелници Службе урологије били су: прим. др Слободан Стојановић од 1971 – 1996. године; др Станко Петровић, в.д. у августу, септембру и окрубру 1996. године; др Милан Петровић од октобра 1996. до октобра 2000. године; др Драган Јовановић од 2000 – 2001. године; др Небојша Прокоповић од 2001 – 2008. године; др Милан Петровић од 2008. године и данас (2019. године).

НАПОМЕН:

Аутор прилога:

Данило Коцић, дописник Политике из Лесковца и уредник Е-новина: ГЛАСНИК – Медија центар 016

www.medijacentar016.com

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor