Leskovac: Miodrag Stojković, genetičar svetskog glasa, citiran 13.595 puta

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Уколико научник дозволи да његови подаци буду јавни, ко је цитирани аутор може се проверити на „Гугл сколару“. Провером ове базе података, како је објавила „Политика“ (28. августа 2019, стр. 8), међу најцитиранијим научницима је Лесковчанин, познати генетичар светског гласа професор Миодраг Стојковић.
„Тако смо трагом ове базе видели да Гордана Вуњак Новаковић, много пута помињана у јавности као изванредна научница, која радио у иностранству, тачније на Колубија универзитету, има чак 43.636 навода, генетичар Миодраг Стојковић 13.595, а Стојан Раденовић 7.920 цитата“, пише „Политика“.

У том листу се даље наводи: Математичар Стево Стевић, још једно име које се у јавности помиње као решење за позицију БУ на Шангајској листи, према “Гуглу”, има 12.016 навода. Међутим, он није запослен на БУ иако ради у Математичком институту БУ. Ако је судити према овој бази, политички ангажман најмање је времена за бављење науком “украо” академик и члан неформалне политичке групе “Самоодбрана” Душан Теодоровић, будући да има 6.459 цитата, док његов колега Јово Бакић има 2019. Тек нешто је бољи државни секртар за науку Владимир Поповић са 275 навода.

Најпознатији Лесковчанин
Како смо својевремено објавили у „Политици“, најпознатији Лесковчанин, проф. др Миодраг Стојковић, власник увелико познате поликлинике за лечење стерилитета „Spebo medical“, која је подигнута у његовом родном крају, професор на Медицинском факултету у Крагујевцу, напустио је Лесковац, јер ће следеће две године бити на челу тима за истраживање матичних ћелија на Харварду. Вест о одласку проф. Стојковића прва је објавила агенција Југмедиа уз напомену да је професор Стојковић већ у Бостону где би требало да фирмира тим научника којим ће руководити.
Професор Стојковић 2004. године проглашен је за почасног грађанина Лесковца и тада је изразлио жељу да оснује специјалну болницу за лечење стерилитета.
На званичном сајту Специјалне болнице записано је: Професор Стојковић, његова супруга и сарадник Петра, и његов школски друг др Небојша Марковић, који је цењени гинеколог, сви заједно улажу велике напоре како би овој пројекат стао на ноге. Захваљујући томе и помоћи НИП-а и кредита Фонда за развој Србије омогућена је набавка најмодернијих медицинских инструмената и опреме. Коначно, болница је свечано отворена у априлу 2008. године и од тада нуди професоналну и модерну услугу својим пацијентима.
Идеја о отварању Специјалне болнице у Лесковцу др Миодрага Стојковића почела је да се реалузује крајем 2005. године када су градске власти са научником склопиле уговор о неограниченом закупу руиниране двоспратне куће у Норвежанској улици, на Хисару, корисне површине од око 300 квадрата. Од тада па до свечаног пресецања црвене траке, 29. априла 2008. године, када је, заправо, Специјална болница за лечење стерилитета и вантелесну оплодњу, званично почела са радом, било је успона и падова, датих, одржаних и неиспуњених обећања, оптимизма и песимизма. Но, на срећу, све се окончало успешно. После одлуке о уступању куће у власништву града Лесковца, локална скупштина је донела одлуку да град финансира реновирање и адаптацију двоспратног здања за потребе болнице. Радови су се протегли на више од годину дана, а власти су саопштиле да је та инвестиција коштала око 22 милиона динара. Почетком септембра 2007. године, Управни одбор Фонда за развој Србије одобрио је др Стојковићу кредит од 22 милиона динара за куповину комерцијалне опреме за Специјалну болницу. Средства су, заправо, одобрена општини Лесковац, која су касније пребачена на рачун болнице, а услов за одобрење била је хипотека над болничким здањем. Кредит је уредно исплатила фирма СПЕБО у чијем саставу послује Специјална болница и чији је оснивач др Стојковић. Потом је Влада Србије, 24. октобра исте године, одобрила Стојковићу бесповратних 10 милиона динара из Националног инвестиционог плана (НИП) за куповину опреме за научни рад. Уследиле су и неопходне дозволе за рад од надлежних државних служби и министарства, чиме су стекли услови за отварање болнице.
Јелена Попадић 24. фебруара 2019. године објављује у „Политици“ прилог о професору Стојковићу “Портрет без рама и насловом “Мејд ин Лесковац: Његова Специјална болница за лечење стерилитета „Spebo medical” у Лесковцу чувена је не само у региону, већ и у целом свету. У последњих 10 година, колико постоје, помогли су рођење више од 800 малишана.
Стојковић је члан ДС-а од оснивања, а народни посланик од 2012. до 2014. године. Због тога није чудно што се ДС побунио када је пре неколико дана у објављена вест да је разрешен дужности шефа Катедре за матичне ћелије на докторским студијама Медицинског факултета у Крагујевцу. Декан ове високошколске установе Владимир Јаковљевић потврдио је, а затим, како је објављено, и демантовао ову вест. Стојковић је, заправо, у једном дану разрешен, а потом враћен на дужност, након што су се његове колеге оштро побуниле против одлуке руководства.
Прашина се дигла и када је, у лето прошле године, прецртан у првом кругу избора за академика Српске академије наука и уметности. Покренута је дебата о критеријумима избора чланова САНУ, а Стојковић је поручио: „Брука је њихова, а не моја, нећу се више кандидовати”. Епилог је да ће овај научник затражити одсуство са Медицинског факултета и отићи у свет како би потражио боље услове за рад и развој Центра за изучавање матичних ћелија, чије је оснивање покренуо, а који још није завршен. „У земљи која одумире борба против беле куге и даље остаје преча и важнија од свих. Због тога није само жеља мога срца, већ и моја обавеза, да наставим да радим”, поручио је овим поводом. Надамо се да се није опростио од Србије

О професору Стојковићи и његовој болници

У Специјалној болници за вантелесну оплодњу у Лесковцу, првој такве врсте јужно од Београда, рођена је прва беба зачета вантелесном оплодњом 14. фебруара 2009. године. Прворођена беба је девојчица тешка 2,9 килограма, а њени родитељи, који живе у Београду, више пута су покушавали у другим клиникама да дођу до потомства, али све до сад нису имали среће.
Професор Миодраг Стојковић рођен је 1964. године у Лесковцу где је завршио основну и средњу медицинску школу. Студије ветеринарске медицине у Београду завршио је 1990. године, а 1991. одлази у Немачку, где је прве две године био медицински техничар. Убрзо у Минхену почиње да ради на нострификацији дипломе и докторским студијама. Докторира из области биотехнологије 1996, а 2002. године постаје и приватни доцент на Лудвиг-Максимилијан универзитету у Минхену. У међувремену ради као ембриолог, са посебним интересовањем за репрограмирање, епигенетику и рану ембриологију. У Великој Британији се, 2002. године, придружује Институту за Хуману генетику и Медицинском факултету Универзитета у Њукаслу, где постаје професор ембриологије и биологије матичних ћелија. Проф. Стојковић је пионир у многим научним дисциплинама, укључујући изолацију, раст и диференцирање матичних ћелија. Између осталог, 2003. године, у Великој Британији успева да изолује прву потпуно окарактерисану линију људских ембрионалних матичних ћелија, први у свету добија дозволу да се бави клонирањем ембриона, а по први пут успева да клонира људске ембрионе. Одлично говори немачки и енглески језик, а његов роман-првенац носи наслов „Црничани“.

 

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor