ЛЕСКОВАЦ – Син на Мику Лудајку – Заре постаде фузбалер какв у Лесковац до тг а ни до сг нее бија. Заре је даваја голови – кд си оће и одокле си оће. Играја је за Дубочицу и у Лесковац се не памти да је била утакмица, а да Заре нее даја гол. Само се нее знало колко ће гола да да – дл едн, ел два, три… ел па пет и повише. Па се у Лесковац и дн днс вика: “Не се знаје – Заре игра!”
Кад је Напредак из Крушевац гостоваја у Лесковац – на туј утакмицу татко на Заре Мика Лудајка и Лемби кладив се с кафеџију Гуштера да Заре – у прво полувреме неће да да гол! И гуштер гим узме паре, јер је Заре у прво полувреме даја – два гола. Да би поврнули паре Мика Лудајка и Лемби опкладив се сс Гуштера да Заре у друго полувреме – неће да да гол. Гуштер прихвати и ову опкладу. Лемби је бија главни за клађење и у паузу за друго полувреме дође код Заре у свлачионицу и каже му:
– Заре, немој да даш гол у друго полувреме – твој татко се кладија сс Гуштера у две иљаде – да неће даш гол!, а и ја га помажем у туј опкладу. Ти си и онакој у прво полувреме већ даја два гола, а у друго полувреме немој да даш гол, други неки нека ги давав, али ти – немој! Иначе ће ти татко изгуби опкладу!
Заре обећа на Лемби – „да ће води рачун и да неће да да гол!“
Ал, чим поче друго полувреме – Заре забрави на оној што је обећаја на татка Мику Лудајку и Лемби.
– Играмо ми и Лука Пачавра – изводи корнер. Каже Заре. У шеснаестерац – гужва, мување, гурање! И Лука набаци високу лопту, лопта пребаци постављени зид, ја рипнем и с главу – убацим лопту у гол. И рипнем од радост што сам даја гол и пођем на куд центар – играчи ми честитају што сам даја гол. Кад сам турија лопту на центар сетим се које ми је рекја Лемби и ударим се с руку по главу: “Леле, реко, сг ће ме татко и Лемби пребијев!
Мика Лудајка је први рекја:
– Заре игра – не се знаје!
Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! А Мика Лудајка је тој рекја кд се играла првенствена утакмица Власина и Дубочица у Власотинце 13. марта 1955. године. Дубочици је била потребна само победа да не би испала из Нишки потсавез, а на Власину је било довољно да игра нерешено да би остала у Нишки потсавез. ,,И цел Лесковац се дигне да иде на туј утакмицу. Још од собајле Лесковчани су ишли у Власотинце – сс бицикле и коњска кола, али највише – пешке. Онија који су имали паре и срећу да добијев место – у Власотинце су се одвезли у дваес два камиона Доџа који смо добили од Американци. Пошто игралиште у Власотинце нее било ограђено, него су около била лојза – из Лесковац је у Власотинце отишла и коњичка милиција да одржава ред на утакмицу.
Власина је највише стра имала од Заре и на неколко дана пред утакмицу на Заре су из Власотинце праћали поруке да не дођује у Власотинце – немој Заре да долазиш – ће ти искршимо ноге!
Ал, Заре се нее плашија и отиде да игра.
А почело је најгоре што може по Дубочицу – Власина је повела с три – нула и Власотинчани који су у публику стојали поред Мику Лудајку, татка на Заре, почели да му се смејев и викав да је све готово и да Дубочица има да испадне из такмичење.
– Мико, викв му, оде Дубочица из подсавез!
А Мика Лудајка гим вика:
– Ааа, ће видите ви још! Не се знаје – Заре игра!
Мика Лудајка је млого волеја да се клади – ако ти даш иљадо динара Мика ти да – дупло! И он се сс Власотинчани опклади да Дубочица неће изгуби од Власину. И – доби опкладу! Дубочица је победила Власину сс четри према три, а сва четри гола даја је – Заре! Мика Лудајка узеде паре на Власотинчани и вика гим:
– Реко ли ви ја: “Заре игра – не се знаје!”
И тој на Заре остаде као надимак и дн днс!
LESKOVAČKI DRVENI TRAMVAJ – DEVETAČKI SOKAК
Na fotografiji dole: Zare je u gornjem redu – drugi po redu s leva na desno.. Bio je visok i veoma lep čovek. Prvi u redu je čuveno krilo Luka Jović Pačavra iz Murdžu malu. Ovo je inače legendarrni sastav Dubočice tada strah i trepet za sve fudbalske klubove.
Izvor: FB Sava Dimitrijević
