Историјски архив Лесковац: Обележавање 65. годишњице рада  

Loading

ЛЕСКОВАЦ – У Лесковачком културном центру, у четвртак, 28. новембра, у 13 сати, биће обележен јубилеј, 65 година постојања и рада Историјског архива у Лесковцу. Тим поводом, биће одржана изложба, промоција књиге „Прича о Архиву” и презентација сајта и лого типа.
На званичном сајту Историјског архива пише, између осталог: Иницијатива за оснивање Историјског архива Лесковац потекла је од Народног одбора градске општине Лесковац и то упућивањем предлога 15. маја 1954. године Савету за просвету и културу Народне Републике Србије за оснивање Градске државне архиве у Лесковцу. У образложењу овог предлога стајало је да је после ослобођења Лесковца био сакупљен приличан материјал, али наређењем виших органа власти, сва та архива предата је Државном архиву у Нишу. Од тада стао се са прикупљањем грађе од историјске важности, мало је урађено на чувању овог материјала у Лесковцу и околним срезовима. Због тога указала се потреба да Народни одбор градске општине у Лесковцу као град од историјске важности оснује Градску државну архиву са седиштем у Лесковцу која би обухватала подручје града и лесковачки, власотиначки и јабланички срез.
Савет за просвету и културу Народне Републике Србије доноси 18. августа 1954. године решење и даје се сагласност за оснивање Градске државне архиве у Лесковцу која је званично почела да ради Првог децембра 1954.године у згради некадашње Више мешовите гимназије. За првог управника постављен је учитељ Велимир Николајевић. Почетак рада био је скроман, у простору од 40 квадрата. Међу фондовима који су преузети од Градске државне архиве у Нишу били су фондови Удружења занатлија и угоститеља за срез Лесковац, Прве краљевске српске повлашћене фабрике вуненог предива, гајтана и тканина Илић, Теокаревић и Петровић, Фабрике вунених тканина и гајтана Врањкић, Стаменковић и компанија, Фабрике вунених и памучних тканина, гајтана и плетива Глигоријевић, Петровић и компанија, Фабрике тканина Мика Станковић и син, Фабрике канапа и ужарија А.Д. и Керамичке фабрике Рафајловић и Бејаз. Поред преузимања фондова, у Градској државној архиви нису занемарили рад на терену и увид у стање архивске грађе. По препоруци Државне архиве Србије, Градска државна архива у Лесковцу крајем 1955. године организовала је акцију „Недељa прикупљања историјске грађе“. Том приликом преузето је 630 свежњева несређене архивске грађе лесковачког предузећа Дрвни комбинат-Шумско газдинство, а преузета је архивска грађа: Гимназије у Власотинцу, грделичког Дома ученика у привреди, Осмогодишње школе „Јосиф Костић“ у Лесковцу.
Градска државна архива је 1957. години располагала са 80 фондова. Акција прикупљања архивске грађе усталила се и у наредним годинама.
Уследило је пресељење 1959. године и Градској државној архиви уступљена је зграда Музеја радничког покрета, садашње Удружење занатлија. Исте године поднет је захтев Народном одбору општине Лесковац и Градска државна архива мења назив у Историјски архив. И нова локација није била довољна за смештај архивске грађе, па је зграда Интерног одељења Медицинског центра, такозвана Томина болница 1974. године додељена Историјском архиву у Лесковцу. Радови на адаптацији завршени су почетком 1975. године. Зграда је функционално уређена, отворено је пет просторија за смештај архивске грађе, формира се библиотека са читаоницом у којој ће бити смештен микрочитач, а такође и фотолабораторија за микрофилмовање архивског материјала.
После 21 године од оснивања, Историјски архив је добио сопствену зграду коју користи и сада. Добијено је 500 квадратних метара простора, од чега је 350 квадрата било намењено за депое, а 150 за радне просторије, библиотеку, читаоницу, фотолабораторију. За смештај архивске грађе набављене су металне полице. Зграда је дограђена 1997. године чиме је добијено још 120 метара квадратних. Данас Архив располаже са преко 500 фондова, a Служба заштите архивске грађе ван архива врши надзор над 480 регистратура на подручју Јабланичког округа. Од оснивања до сада 720 истраживача користило је архивску грађу Историјског архива у Лесковцу.
Најстарији документ који поседује Историјски архив је је Турска тапија из 1836.године, а од значајнијих фондова издвајамо Удружење занатлија од 1920-1944. и Удружење угоститеља од 1929-1948. године за лесковачки срез, предратне текстилне фабрике, црквене књиге рођених, венчаних и умрлих 1879-1912. Није занемарљив књижни фонд са преко 5.000 књига.
Архив има савремени уређај за скенирање и дигитализацији, читач микромфилмоване архивске грађе са скенером и штампачем. Ово је само део савремене опреме којом располажемо. У плану је почетак изградње нове, наменске зграде Архива која ће бити изграђена по најсавременијим стандардима за објекте ове намене. Као и до сада и за овај подухват очекујемо пуну сарадњу и разумевање Министарства културе и информисања и локалне самоуправе.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor