- ВЛАСОТИНЦЕ – Поводом сто година од оснивања Међународне астрономске уније (МАУ) реализован је конкурс под називом „Именој егзосветове“. Како је „Политика“ већ писала, учествовало је 780.000 људи из свих крајева света, а Србија је имала за задатак да предложи и изгласа ново име за звезду WASP-60 и њену планету WASP-60b. Тако је једна једна звезда добила име Морава. Она је жута, слична Сунцу и њеног пратиоца, гасовиту планету Власину. За Мораву у Србији зна скоро свако, али је далеко мање оних који су чули за реку Власину.
- Сваки део реке Власине, која извире недалеко до Власинског језера има своју причу, јер је клисура дуга 55 километара, а самој реци треба придодати још петнаестак километара тока кроз мирне, равничарске пределе.
-
Од самог изворишта, где се у бистрим млазевима, као да жури, спушта кроз камените обале – у планинском оквиру њеног трајања, Власина је годинама била толико чиста да су и пастрмке овде нашле умилни дом. На свом путу, где сваки кућерак крај њених обала има заносну причу, Власина прима притокe занимљивих, каткад необичних и тешко објашњивих имена. У сливу Власине, у годинама када је овим крајем живот „пулсирао пуним плућима“, било је много воденица. Само на два километра растојања од Горњег до Доњег Душника, било је седамнаест и свака је имала своје сталне госте и занимљиве, незаборавне анегдоте које се и данас препричавају.
- Крај Власине, од далеке 1960. године, одржава се чувени Вински бал. Овде се време тако и рачуна: пре и после те светковине дерта, вина и младалачке лепоте. Власотинчани намах остављају све послове, сакупе се крај реке и, уз добро вино и трубаче, веселе се целе ноћи, бирају „Богињу вина“, најбољег виноградара и винара и када прође та ноћ препуна весеља и препознатљиве слике која подсећа на „жал за младост“, опет размишљају о новом Винском балу.
- На свом (не)дугом, заносном путу, река Власина исписује историју своје (не)мирне ћуди, подсећа на време када се мирно, тихо живело. Власина, то није никаква тајна, ни велика новост, није обична река. Њу су намах заволели сви који су је једном видели. Умилна, тиха и чиста, нарочито лети (иако је каткад због нехаја и загађена), позива на дружење, на опојну песму птица које су се сместиле крај њених обала и шапат младалачких, заљубљених парова, којих је свуда, од самог изворишта, до Власотинца и Јужне Мораве, у коју се улива и наставља пут на север, ка Нишу и Београду.
- Прича о Власини има и другу, невеселу страну. Стручњаци процењују да је квалитет воде између I и III класе. Њеном погошању у доњем сливу допринеле су хемијске и отпадне воде и бројне „дивље“ депоније на самој обали ове реке.
- Власотинчани су посебно огорчени због градње мини хидроелетрана (МХЕ). Због тога је овогодишња јавна расправа о водоснабдевању Власотинца уједнинила грађане који нису крили незадовољство понашањем планера. Др Драгана Ђорђевић, из Института за хемију, технологију и металургију, говорећи о Студији о екохемијском ризику по водоснабдевање Власотинца и утицај МХЕ, посебно упозорава на њихов штетан утицају на животну средину. Житељи Власотинца, који живе на две обале реке, се током лета суочава са недостатком воде и о решењу овог питања вођена је, такође ове године, јавна расправа. Планира се да тај проблем засигурно буде решен наредних година.
- На Власини, готово на дохват центра града, саграђено је вештачко језеро, које привлачи не само младе из овог, него и других крајева Србије и ту су настале многе анегдоте, млади су се заљубљивали и касније многи заклели на вечну љубав!
- Катастрофална поплава 26. јуна 1988. године
- Највећи водени талас Власине забележен је 26. јуна 1988. године када је за само четири сата нанета огромна штета. Драгољуб М. Станојевић, који је тада био председник општине, објавио је прошле године књигу „Догађај за заборав и незаборав“. Подсећа да је водени талас струшио 14 мостова, нестало је 120 домова, 600 радника је остало без радних места, уништено комплетно приобаље, а штета је процењена на 355,2 милијарде динара.
- Краљ на лицу места платио услугу сељацима.
- Прича која следи кратка је, истинита и прерасла у легенду. Код Великог Боњинца, можда једног од најлепших села на југу Србије, на реци Рђавици, једној од притока Власине, док се кретао ка Заплању, аутомобил краља Александра Карађорђевића се ненадано заглавио. Сељаци су одмах прискочили у помоћ и запрегом извукли возило. Краљ је на лицу места платио ту услугу, иако сељани нису хтели да приме новац, али су на краљево инсистирање морали то да учине. После тога, у том делу Власине и њених притока саграђено је више прелепих мостова.
