Власотинце: Порекло становништва –  село Дадинце

Loading

ВЛАСОТИНЦЕ, ДАДИНЦЕ – Порекло становништва села  Дадинце, општина Власотинце. Истраживање сарадника портала “Порекло” Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара.

Настанак села и порекло становништва
Село ДАДИНЦЕ је насеље у Србији, у општини Власотинце, у Јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 195 становника; док је у попису 1948.године било 547 становника.
Село лежи у североисточном делу Грделичке клисуре, на граници према сливу реке Власине. У административном погледу припада Власотинцу. Околна насеља су Козаре и Градиште.
Само насеље је ратарско-виноградарско, збијеног типа, у југоисточном делу Лесковачке котлине, на 450 метара надморске висине, 4 километра удаљено од Власотинца.
Спада у стара насеља. Од старина су евидентирани “Џидовски гробови”. Помиње се 1516. године, када има 4 куће. Старо насеље је временом расељено, а садашње настаје крајем XIX  века. После ослобођења од Турака има 30 кућа и 346 житеља (1884).
По садашњем становништву Дадинце није старо село. Њега су основали пре око 170 до 180 година преци данашњих родова Грујинци и Ковачевци. Дакле,  данашње  село је основано око 1780. године.
Из рода Грујинци, води порекломпреседник Владе Краљевине Југославије, рођен у Нишу.

Дадинце је 30. јуна 2012. године у село подигло Спомен обележје Драгиши Цветковићу. Споменик је подигнут поред школе чију је изградњу помогао и сам Драгиша Цветковић.
Пре Другог светског рата село је имало струју, пошто је Драгиша Цветковић донирао турбину која је црпила воду из реке.
Када су Грујинци дошли „овде је све била шума“. Ти досељеници „тражили су скривена места“.
Становништво је српско (слави Св. Аранђел, Св. Николу и др.), досељено са Косова, Копаоника, из Пољанице и др. Сеоска слава је некада била Спасовдан. Сада је  Петровдан (по Трифуновском) и Петковдан (по Стаменковићу-подвукао М.М 2013.г.)
У село Дадинце су махале: Село,  Долина и Доња Махала. Ове махале су међусобом нису оштро одвојене. Према томе Дадинце је збијеног типа и у 1961. годину имало је 115 домова.
У насељу Дадинце живи 167 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,6 година (44,6 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 74 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,64.Село Дадинце је електрифицирано, има асфалтни пут према Власотинцу и другим правцима саобраћајне комуникације.
Село се снабдева водом из бунара. Даље од села на путу за Власотинце, избија извор Чесма.
Некада је ово било село са највећим бројем интелектуалаца: учитеља, наставника, професора, доктора, економиста, правника, писаца и других, а постепено, као и сва околна села на југу Србије. одумире.
Млади су напустили села а само остају старачка домаћинства и по који пензионер се враћа у село да се у смирају старачке самоће смири лутајућа душа која чезне за кореном свога рода.
* *  *

Старине и прошлост:
На потесу Јовин Рид сељаци су откопавали старе гробове. Од тих гробова на површини земље се види по неки камен. Говори се, да су ти гробови дужи од данашњих. Зато неки мисле да су то “џидовски гробови”. Када су Турци палили Власотинце, за време такозване “Бојаџиске буне” 1841. године, било је запаљено и Дадинце. Дадинчани су учествовали у свим бунама и ратовима за национално ослобођење и ослобођење од фашизма у Другом светском рату

ТОПОНИМИ (Називи потеса):     
– Ђурина падина, Бела Чука, Јасика, Гол Брег, Средњи Рид, Јовин Рид, Осоје, Воћњак, Бели Камен, Река, Церичје, Попов Луг (на путу за Козаре).
* * *

ПОРЕКЛО РОДОВА (Према Трифуновском 1961.г.):
– Грујинци (60 к., св. Арханђео); доселио им се предак Груја око 1780. године са Косова. Грујинци су „најјаче племе“. Деле се на Цветковиће, Јанковиће, Црвљане и др.
Знају ову генеалогију: Драгољуб (жив 55 година) – Марко – Цветко – Станко – ? – Груја који се доселио.
Од овог рода потиче Драгиша Цветковић ранији председник владе. Он је рођен у Нишу од оца Јована, из Дадинца, тамо насељеног као официр.
–  Ковачевци (35 к., св. Никола); пореклом са Копаоника,  доселили се крајем 18. века.
– Поповићи (5 к., св. Никола); дошли су око 1830. године из Големог Села уПољаници.
Тамо имају рођака. Оснивач рода, који се доселио као свештеник, звао се Станислав. (Владан жив 60. година – Трајко – поп Стеван – поп Станислав).
– Стојковци (5 к., св. Арханђео). дошли из данашљег Власотинца.
– Банинци (2 к., св. Арханђео), дошли су из Новог Села. Даље порекло им се не зна.
– Младеновићи или Средњоридци (3 к., Митровдан), дошли из Шупљег Камена близу Власотинца.
– Торбари (4 к., св. Арханђео) и Велковци (1 к., св. Стеван), порекло им се не зна. На основу истраживања Велковци воде порекло из Велеса (Македонија – подвукао М.М. 2013.г)
Исељеници:
– Од рода Грујинаца има старих исељеника у Нишу. Затим доста исељеника има у Грделици. После Другог светског рата из Дадинца много школованих младића иселило се у разна места у Србији (подаци датирају из 1964. године).
Данас, на почетку 21. века, Дадинчана има одсељених од Власотинца, Лесковца, Ниша све до Београда  и широм Србије.
* * *
Напомена:- Насељавање читавог овог краја, па и села Дадинце, је вишеетапно. Зато постоји потреба да се претходно испитају порекла становништва по презименима осталих околних и других села са подручја Власине и Црне Траве у погледу њиховог порекла и тек онда написати потпун родослов фамилија и порекла презимена по родовима за село Дадинце. (Подвукао М.М.,  2013.г., Власотинце).
* *  *
ИЗВОРИ:
[1] Стаменковић, Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд
[2] Др Јован Ф Трифуновски: Грделичка клисура- Насеља књига 13
[3]  http://sr.wikipedia.org/wiki/Дадинце
[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац:- ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце, 20.новембар 2013. Власотинце
Аутор:  Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце, Србија
НАПОМЕНА:
Пратите Друштво српских родословаца ,,Порекло“, Београд

ОСНИВАЧ: Друштво српских родословаца „Порекло“, Београд
ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА: Јовица Кртинић (jovica.krtinic@poreklo.rs)
ГЛАВНИ УРЕДНИК ПОРТАЛА ПОРЕКЛО: Јовица Кртинић
РЕДАКЦИЈА ПОРТАЛА: Војислав Ананић, Небојша Бабић (nebojsa.babic@poreklo.rs), Милорад Богдановић, Раде Бракочевић, Владимир Бурсаћ, Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs), Катарина Вуковић, Петар Демић, Јован Ерор, Драгиша Живковић, Слободан Зрнић (slobodan.zrnic@poreklo.rs), Лука Јелић (luka.jelic@poreklo.rs), Синиша Јерковић (sinisa.jerkovic@poreklo.rs), Горан Комар, Раде Ликић (rade.likic@poreklo.rs), Душко Лопандић, Слободан Милић Милодан, Небојша Мићић, Томо Папић, Живота Селаковић, Ристо Старовић, Бранко Тодоровић (branko.todorovic@poreklo.rs)
__
ГЛАВНИ УРЕДНИК ФОРУМА: Бранко Тодоровић (branko.todorovic@poreklo.rs)
ЗАМЕНИЦИ УРЕДНИКА ФОРУМА: Јовица Кртинић и Милан Рајевац
ПОМОЋНИК УРЕДНИКА ФОРУМА: Слободан Зрнић (slobodan.zrnic@poreklo.rs)
__
ГЛАВНИ УРЕДНИК СРПСКОГ ДНК ПРОЈЕКТА: Милан Рајевац (milan.rajevac@poreklo.rs)
УРЕДНИШТВО: Александар Антић (aleksandar.antic@poreklo.rs), Јован Бојанић (jovan.bojanic@poreklo.rs), Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs), Никола Вукосављевић (nikola.vukosavljevic@poreklo.rs), Нинослав Кузмановић (ninoslav.kuzmanovic@poreklo.rs), Милош Милетић (milos.miletic@poreklo.rs), Небојша Новаковић (nebojsa.novakovic@poreklo.rs)

РЕДАКЦИЈА: Небојша Бабић (nebojsa.babic@poreklo.rs), Бранислав Динић, Никола Вукосављевић (nikola.vukosavljevic@poreklo.rs), Лука Јелић (luka.jelic@poreklo.rs), Марио Јегдић (mario.jegdic@poreklo.rs), Синиша Јерковић (sinisa.jerkovic@poreklo.rs), Михаило Мучибабић (mihailo.mucibabic@poreklo.rs), Александар Невски (nevski@poreklo.rs), Живота Селаковић, Данило Сремчевић (danilo.sremcevic@poreklo.rs), Урош Узелац

ТЕХНИЧКИ РАЗВОЈ: Ненад Жакула (nenad.zakula@poreklo.rs)
ПАРТНЕР СРПСКОГ ДНК ПРОЈЕКТА: ДНК центар за генетику, Београд (http://dnk.rs/)

НАУЧНИ САВЕТ СРПСКОГ ДНК ПРОЈЕКТА: 
Председник Научног савета:
strong>доц. др Душан Кецкаревић, доцент на катедри за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета Универзитета у Београду
Заменик председника:
др Ивица Тодоровић, етнолог, научни саветник у Етнографском институту САНУ
Чланови:
др Бојана Панић, молекуларни биолог, директор ДНК центра за генетику, Беорад
др Милош Тимотијевић, историчар, музејски саветник у Народном музеју у Чачку
Борисав Челиковић, историчар, уредник лексикографских издања у ЈП Службени гласник, приређивач библиотеке „Корени“

РАЗВОЈНИ ТИМ: Ненад Жакула (nenad.zakula@poreklo.rs), Велибор Михић (velibor.mihic@poreklo.rs), Милош Ћетковић Гентула (milos.gentula@poreklo.rs),  Марко Митровић (marko.mitrovic@poreklo.rs)

КОНТАКТИ: info@poreklo.rs, тел: +381649001879
АДРЕСА: Библиотека „Милутин Бојић“ (за Порекло), Илије Гарашанина 5, Београд

НАПОМЕНА: Пројекат – Лепша страна мога завичаја: Власотинце

Овај садржај је део пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (члан 5. Уговора о додели средстава из буџета општине Власотинце)

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor