Јелена Ђокић, професор, ОШ „Осми октобар“: Лепо лице издале су очи које су сведочиле о огромној жалости коју је носила са собом

Loading

ВЛАСОТИНЦЕ – Школске 2016/17. године, као одељењски старешина двадесет осморо петака, пажњу ми је привукла девојчица најтужнијих очију које сам икада видела и најлепшег лица. То лепо лице издале су очи које су сведочиле о огромној жалости коју је носила са собом. У разговору са њом, сазнала сам да је сама са баком, да јој је мајка преминула и да никада неће прихватити могућност да нека друга жена замени место њеној мајци. Бака је, и поред оца који је био старатељ, бринула о њој. Отац се појављивао ретко, на мој захтев. Моја девојчица је временом схватила да су јој другови из разреда најбољи пријатељи и да смо сви заједно били једна породица са мањим, понекад и тешким ситуацијама. Тако је и прошле године остала без баке, без највећег ослонца. Напустила је школу и отишла са законским старатељем, оцем. Знала сам да ће доћи и вратила се, сама. Ми сада бијемо битку да дете буде са онима који је воле, где је срећна. Месец дана је прошло, отац се није јавио. Детету, школи у којој је похађала наставу у Београду, мени, школи из које је одвео!
Надам се само једном, да ћемо успети сви заједно да јој омогућимо да заврши последњи разред и да јој срећа више неће окретати леђа. Много је за њено јадно детињство. Не живе сва деца срећно!!!! А обећање које смо дале једна другој биће испуњено. Имаћемо најсрећнију слику са матуре.

П.С.

Јелена Ђокић, професорица у Основној школи „Осми октобар“ у Власотинцу, веома је активна и учесник је бројних хуанитарних акција. „Сарађујем са Центром за социјални рад и покушавам да учиним све што могу да се дете врати. Отац се не одазива, а ми без њега не смемо ништа да учинимо. Она је побегла од оца и дошла код мене, али мени су везане руке, јер ја без преводнице из Београда не могу да упишем дете. Центар сам укључила, видећемо како ће они реаговати. Ја сам, иначе, девојчици била одељењски старешина од петог до почетка осмог разреда и предметни наставник“, каже професорица Јелена Ђокић, уз нагласак да је мала Р.Ђ. тренутно код баке по мајци, а Центар за социјални рад у Власотинцу, конкретно Снежана Даскаловић, много ми помаже да девојчица настави школовање.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: