ВЛАСОТИНЦЕ – Димитрије Он. Поповић био је власотиначки учитељ, председник Власотиначке општине, народни посланик, секретар Народне скупштине, секретар министарства, управник Кредитне банке у Власотинцу. Рођен је 20. 10. 1886. године у Власотинцу у Лондонској улици број 50 (данас улица Вука Караџића) од оца Онуфрија и мајке Настасије. Онуфрије Поповић био је парох намесништва власотиначког. Са својом супругом Настасијом имао је тринаесторо деце. Димитрије је био њихово седмо дете. Онуфрија су децембра 1915. године Бугари ухапсили и повели путем према Пироту. Убијен је у ноћи између 6. и 7. децембра 1915. године у селу Манастириште, недалеко од Власотинца.
Димитрије Поповић завршио је у Алексинцу учитељску школу, да би по завршетку исте почео да ради као учитељ у свом родном крају. Био је ожењен Даринком Поповић са којом је има два сина Косту и Милутина. Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату као резервни официр у Моравској дивизији другог позива. Био је водник и командир чете. У току Првог светског рата, заједно са својом четом, прешао је преко Албаније и стигао на Крф. За допринос у току рата одликован је орденом Светог Саве четвртог реда, са четири златне и једном сребрном медаљом за храброст.
По завршетку рата вратио се на учитељску дужност, да би 1920. године почео да се активно бави политиком као припадник Народне радикалне странке на чијем челу је стајао Никола Пашић. На општим изборима одржаним 22. августа 1920. године Димитрије Поповић изабран је за председника Власотиначке општине. На парламентарним изборима одржаним 1923, 1925, 1927 и 1931. године изабран је за народног посланика у срезу власотиначком као радикал. Постао је секретар Одбора за социјална питања Народне скупштине 1925. године, а 1931. године постаје секретар Министарства за социјална питања и изабран је у стални Одбор скупштине за финансијска питања. На парламентарним изборима одржаним 11. децембра 1938. године Димитрије Он. Поповић је изгубио, те је место народног посланика за власотиначки срез припало Ристи Аранђеловићу из Црне Траве. Димитрије је био председник управе Кредитне банке у Власотинцу, инспектор Министарства просвете, као и резервни пешадијски пуковник. Преминуо је 10. 01. 1940. године у 53. години живота у Власотинцу, где је и сахрањен.
Ауторор:
Милан Ж. Трајковић, сарадник Матице Српске, Нови Сад
