Prof. dr Tihomir Petrović: Danilo Kocić, „Leskovački pisci, bibliografije i komentari (1878-2018)“, prikaz

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Проф. др Тихомир Петровић, редовни професор Педагошког факултета у Сомобору, аутор је приказа најновијег дела Данила Коцића, новинара и публиците Лесковачки писци, библиографије и коментари (1878-2018), (Гласник, Лесковац 2019). Пре неколико дана појавила се нова књига овог изузетног педагога и научника, Сироит СрбиСиротиња у српској књижевности) (Банатски културни центар 2019).

У најновијојем делу записано је: Тихомир Боривоја и Радославе Петровић рођен је у Бошњацу 1949. године. Професор је универзитета. Објавио је књиге: Историја српске књижевности за децу (2008), Тамно огледало – огледи о читуљи (2008), Увод у књижевност (2009), Увод у књижевност за децу (2010), Рад, изнад свега (2013), Умеће говорења (2016), Огледи и критике (2018).

Објавујемо комплетан приказ проф. др Тихомира Петровића

УМЕТНИЦИ И НАУЧНИЦИ ЈЕДНЕ РЕГИЈЕ

(Данило Коцић, Лесковачки писци, библиографија и коментари (1878–2018), Гласник – Медија центар 016, Лесковац, Народна библиотека “Десанка Максимовић”, Власотинце, Удружење писаца Лесковац, 2019)

Дело књижевника и публицисте Данила Коцића започиње друштвеним околностима и дешавањима који су били, можемо рећи, од суштинског значаја у обликовању идентитета града Лесковца. Поименце, на уводним страницама, пажња је усмерена на старе списе, путописе, прве учитеље и школе, на културно-образовне установе и важне догађаје у шест вековној историји „Српског Манчестера“.

Живот који није ни весео ни лак, ни чар ни несрећа – сведено говорећи – предмет је и позадина писаца који су се нашли међу корицама вредне Коцићеве књиге. Афирмишући специфичности једне релативно хомогене заједнице, властита искуства, доживљаје и виђења, што уметника занесе и понесе, писци једновремено говоре о ономе што је српскије, општије, универзалније. Зацело, обиље мотива, слика и мисли, богатство израза и друкчије сазвучје, употпуњују мозаик наше националне књижевности. Потврђује се школска истина да је једна књижевност коначан збир културних и књижевних средишта као њених сабирака.

Упоредо са белетристичком, стоји реч о општим, друштвено-политичким проблемима у сврху информисања. Социјално-бунтовне интонације у форми расправа, чланака, фељтона, полемика и посебних издања, публицистика, извесно, егзактније приближава читаоцу време и друштвене прилике.

Узимајући мотиве и садржаје за које је имало смисла оштрити перо, Коцићеви аутори граде дело које одскаче својом суштином, формом и естетским дометом. Они су ствараоци који подижу вредност књижевности овога поднебља. Природно је, међутим, претпоставити, да ужу територију насељавају и трудбеници, мање-више, симболичке креативне снаге. Вештачка поза, камуфлирана, апстрактно-књижевна метафорика, ритам који одјекне прозукло, по правилу су – рецимо по души – пратиоци регионалне речи. Следећи, међутим, методичко начело, да се ствар валоризује према њеној доброј страни, аутор Коцић настоји да читаоцу покаже лице, а не само наличје наше литерарне мануфактуре.

У Коцићевом равном огледалу су ствараоци од духа и даха, научници, уметници, људи од користи, међу њима недовољно примећени у множини; добитак је, дакле, у простој чињеници да су многи креатори – за које се не може рећи да су “слаби стилисти“ и без свога гласа – отргнути из свог полузаборава и безимена.

Нескривене су Коцићеве симпатије према ауторским индивидуалностима, песницима и приповедачима који су надмашили обласне оквире: Жак Конфино, Вукашин Цонић, Драган Радовић, Драган Радовановић, Драган Тасић, Маре Карафиловић; његово разумевање према публицистима и новинарима као што су Јован Јовановић, Велимир Хубач, Верица Баторовић Божовић; према научницима, међу којима су Сергије Димитријевић, Драгутин Ђорђевић, Душан Јањић, Живан Стојковић, Никола Цветковић, Јован Пејчић, Миодраг Стојковић. У средишту интересовања су, исто тако, педагози и културни радници: Сретен Динић, Брана Митровић, Миодраг Ђорђевић. За Николу Митровића Кокана и Миодрага Величковића, репрезентаната ликовне уметности, исто тако, резервисан је примерен простор. Речју, прегаоци од ума и пера овде су нашли своје место.

Професор лесковачке гимназије Бора Здравковић, култивисаног духа, искрен и талентован, једна оригинална природа, песник је у коме се, следимо ли Коцићево виђење, естетски огледа друга половина 20. века лесковачког песништва. За аутора Лесковачких писаца, Николај Тимченко је централна књижевна фигура. Књижевник и филозоф, од мерила и честитости, овај научни прегалац оставио је за собом неизбрисив печат. За лесковачке ствараоце, реч Николаја Тимченка је најмеродавнија, рецимо тако, драгоценија од гутљаја воде за оног ко умире од жеђи. Романист, компаративист, историчар књижевности, лингвист, публицист, уредник часописа, професор највишег степена, Душан Јањић је синоним писмености и ерудиције. – Бора Здравковић, Николај Тимченко и Душан Јањић чине свето тројство.

Историјски реализована у варијацијама које су резултат нормалне еволуције на конкретном терену, збир врло променљивих рецепцијских фактора, ова писана реч – долазимо до сазнања из волуминозног дела – уноси у националну књижевност мотиве каквих у погледу форме нема у другим локалним књижевностима; јамачно, потврда је факта о локалном које се трансформише у опште и национално.

Фактографски фундус и locus ове регије јесте језик. Егзистенцијална чињеница, казујући све оно што се не може адекватно изразити на стандардном говору, језик је дао фолклорну димензију поетским остварењима овдашњих песника и приповедача. На идиому такозване призренско-тимочке зоне досегнут је, кад су у питању неки наслови, поетски врхунац; дијалекат је, на свој начин, промовисао  ову културну засебност и стилски комплекс. Мимогред речено, уношење дијалекатских елемената у кодификовани, као наддијалекатски језик, не чини књижевност по себи подручном.

Curriculum vitae 266 (двеста шездесет шест) стваралаца најразноликије поетике и потенцијала, захтевали су изворну грађу, емпиријски верификована акта, одбир, копање по библиотекама и превртање пожутелих књига. Од наслова до потписа, није мањкала критичност, разгранано знање, смисао за меру и укус, објективност и систематичност, речју, компетенција критичара и књижевног историчара. У настојању да на меродаван начин дочара ауторову „атомску тежину“ и његов свеукупан опус, Коцић нештедемице прилаже критичке текстове и наводе; у самој ствари – сходно својој замисли – гради представу о ствараоцу и делу на темељу публиковане грађе о њему самом. Извесно, поређани азбучним редом, писци и публицисти су објективно портретисани, чему има да захвалимо приступачном језику, на моменте, стилу које тендира експресивно-аналитичком дискурсу.

Ниједна ствар од човека савршена изаћи не може, рекао је велики отац наше књижевности. „Мирећи“ се са неизбежним људским несавршеностима, као и писане творевине коју овде читаоцу представљамо и препоручујемо, притичу нам насумице у помоћ речи оног аутора –грешника: “Не корите ме због крупних грешака које правим, волите ме због ситних дарова које вам доносим.“

Књижевнонаучни конструкт који је аутор свеколиким трудом успео направити – не чини се погрешним рећи – лексикон, библиографија, хрестоматија, студија, историја, монографија, гомила златоносног песка – од неоспорног је значаја за истраживаче и љубитеље знања. Сумом квалитета и општим утиском, свеобухватношћу, физичком димензијом својом („Као и друге добре ствари“ – каже латинска мудрост – „тако је и добра књига боља уколико је већа“), као свако вредно научно дело, заслужује општи читалачки и критичарски респект. Због чега, као читаоци, треба да се радујемо заједно са аутором.

Састављено не без извесних претензија, без икакве сумње једна велика синтеза, Коцићево остварење завређује пажњу критички настројеног аутора, аутора чија реч превазилази границе утисака и запажања

Тихомир ПЕТРОВИЋ

Проф. др Тихомир Петровић (у средини), Драган Радовић, песник (лево) и Данило Коцић, новинар (десно)

Напомена: комплетну књигу видети у ПДФ формату о в д е:

Danilo Kocić , Leskovacki pisci bibliografije i komentari, Leskovac 2019

 

НАПОМЕНА: Пројекат – Култура и образовање у време интернета и дигиталне ере

Овај садржај део је пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (Уговор о додели средстава из буџета општине Власотинце)

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor