Sava Dimitrijević, novinar: O aktuelnim dešavanjima oko nas – “Buka i bruka”

Loading

LESKOVAC – Sava Dimitrijević, poznati leskovački novinar, autor više izuzetnih knjiga, koje na najbolji način obeležavaju duh starog Leskovca, saradnik nedeljnika Nova naša reč, aktivan je i na FB. Prenosimo njegovo prilog o aktuelnom trenutku u pod nazivom: “Buka i bruka”.

Sava Dimitrijević, novinar: “Buka i bruka”

Odjednom, kao ni otkuda – pojavila se –BUKA! Kao neka alamunja!
U vreme kada polako treba da razmeštamo krevete i prilegnemo – nastane neko udaranje po šerpama, loncima, džezvama za kafu, po gelenderima.. Čime sve ne i po čemu se sve ne lupa. Iz sve snage – kao kad želimo da odušimo, izbacimo iz sebe muku koja nam se uvukla u dušu pa nam neda ni mira ni spokoja.
Odjednom – ožive prozori, balkoni, terase.. Iz soba u kojima je do tada vladala učmalost, dosada – do zlaboga dosadna, u sobe u koje se odavno uvukao strah od smrtonosnog virusa Korona i vlada ogorčenost zbog toga što su primorani da sede, zevaju u TV po celi dan i noć i gledaju jedne te iste likove koji idu od jednog do drugo TV studija i pričaju jedno te isto, gledaju konferencije za štampu na kojima struka informiše medije, odnosno celokupno građanstvo koliko se ljudi razbolelo, koliko izlečilo, a koliko na zaista opštu žalost svih nas – umrlo od korone. I tako danas. Tako sutra. Tako stalno i dan i noć. Dakle – danima i noćima dok traje policijski čas i mere bezbednosti – ljudi se muvaju po hodnicima, igraju sa decom ne ljuti se čoveče, šah i druge sobne igre, idu iz spavaće u dnevnu, iz dnevne u dečju sobu, idu u VC-E, iz VC-a opet po sobama. Kujna stalno u POGONU – jede se iz dosade, jede se i kad nisi gladan.. važno je da ima čime da se zabaviš da te ne ubije dosada.. kao u Ludilu… Po ceo dan se priča – hoće li nam dati onih sto evra ili neće, zašto i nama još nisu doneli onaj obećani paket …
Odjednom, skoro ni iz nečega – buka!
Stanari podbulih lica od stalnog boravljenja po kućama, ukočenih nogu od višenedeljnih sedenja, spoticanja o stolice i stolova – izašli na prozor, balkon, terasu i – čukaju.. Zbog čega, šta ih tera da to čine – da lupaju u šerpe! Po ulicama po čitavom gradu čuje se udaranje o šerpe. Lonce, čezve, kante, u ko šta ima i nađe u špajzu – udara! Čuje se zviždanje, odjekuju petarde, vikanje.. oživele terase, balkoni…
Odakle i kako to da se odjednom pojavi ta BUKA za koju kažu da je ŠERPARENJE, LONČARENJE, a neki tvrde da je to DELO ONIH kojima smetaju OVI na vlasti, a oni DRUGI koji žele da dodju na vlast tvrde da je to BUNT GRADJANA kojima je dozlogrdilo i da im je preko glave ovo gluvarenje po kućama, da više ne mogu da izdrže ovaj kazamat od života I žive ovako zatarabljeni po stanovima i kućama…
A onda, kada prestane šerparenje, na tudjim ,,pozajmljenim krovovima’’ odjednom su počeli da se penju neki NEPOZNATI likovi, pale i mandaju bakljama, ispaljuju petarde, po ulicama idu kola sa ozvučenjima i preko zvučnika puštaju neke gromoglasne urlike i sve to – da nadjačaju BUKU na balkonima i tako građanima koji u šerpe lupaju od muke i da bi iz sebe izbacili nagomilano ogorčenje zbog višednevnog utamničenja – pokazali,,da smo jači, glasniji,,…
I tako smo opet došli na ono što građanima nije ni palo na pamet niti im je to bio cilj kad su počeli da lupaju u šerpe, na ono već vidjeno na – NAS I VAS, na OVE I ONE. A isti smo – komšije, kolege na radnim mestima, prolaznici koji se međusohno uvažavamo i pozdravljamo, sugrađani koji svakodnevno kupujemno namirnice u istim prodavnicama.. isti smo i kad PRAVIMO BUKU! Samo se to, valjda, tada ne vidi da smo ISTI samo na susednim balkonima jer BUKU pravimo po noći kada se ,,ne vidimo’’, a čuju nas itekako oni kojima je itekako stalo I DO VAS I DO NAS!

 

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor