Mukama obespravljenih radnika uništenih srpskih industrijskih i poljoprivrednih giganata nema, čini se, kraja.
Eto, juče čitam u „Politici“ da su bivši radnici i penzioneri PKB-a pozvani na saslušanje u policiju zbog „prošlonedeljnog zaustavljanja saobraćaja na Zrenjaninskom putu“.
Predsednik Udruženja bivših radnika i penzionera PKB-a Milinko Miladinović kaže da to nije istina, „jer je saobraćaj blokirala policija i nije nam dozvolila da priđemo upravnoj zgradi PKB-a“.
Urušavanje i uništavanje najvećeg poljoprivrednog kombinata na Balkanu počelo je davno prodajom i privatizacijom njegovih najprofitabilnijih delova: „Frikoma“ i „Imleka“, nastavljeno stečajem „Imesa“ i farme svinja i dokrajčeno prodajom dela kombinata firmi Al Dahra iz Ujedinjenih Araprskih Emirata.
Kako je i pošto je Al Dahra kupila PKB
Pre prodaje PKB-a raznim pravnim aktima i akrobacijama ovo društveno preduzeće je pretvoreno u državno, pa u javno preduzeće Grada… A onda je krajem 2018. godine deo Kombinata prodat Arapima za 120 miliona evra. Za te pare Al Dahra je dobila 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, 17.000 krava, mašine, traktore, kombajne, mehanizaciju, rezervne delove…
Uzgred budi rečeno, hektar zemljišta u Borči kompanija „Lidl“ je platila PKB-u milion evra, a krajem prošle godine PKB je za sportski centar u Kovilovu prodao njive po 38.000 evra za hektar i inkasirao 2,1 milion evra.
Nešto ranije PKB je ustupio hektare i hektare njiva za autoput od Pupinovog mosta do puta za Pančevo, za groblje „Zbeg“, FK BSK-u iz Borče… i nikada nije saopštena cena.
Al Dahra je hektar oranica platila 4.700 evra. Iako se obavezala da neće šest meseci otpuštati radnike, posle isteka roka je, primera radi, pored većeg broja radnika, otpustila i pet najjačih stručnjaka, doktora poljoprivrednih nauka.
Za koliko će para Arapi prodati, sada svoje, njive za planirani autoput Beograd-Zrenjanin i Kinezima za industrijsku zonu, može samo da se nagađa.
Elem, pre prodaje Kombinata, radnici su bili isključeni i nisu dobili besplatne akcije, kao ostali građani, jer su računali da će ih dobiti u PKB-u.
Od tada, već gotovo dve godine, oko 3.000 bivših radnika i penzionera traži od države 11,8 miliona evra na ime akcija koje nisu dobili. Njihovo udruženje je i tužilo državu, ali se kraj ne nazire, pošto su do sada tri sudije preuzimale i vraćale predmet na početak.
Krajem 2019. ogorčeni radnici su čak zapretili da će blokirati otvaranje autoputa Obrenovac-Surčin.
To nisu učinili jer im je Aleksandar Martinović, poslanik SNS-a, obećao, kako kažu, vansudsko poravnanje. Obećanje nije ispunjeno, a Ministarstvo poljoprivrede je odbilo zahtev radnika sa obrazloženjem da nemaju pravo na akcije.
Od tada pa do prošle nedelje oni su nekoliko puta protestovali i pred zgradom Vlade Srbije, ali bezuspešno.
Sada će, po svemu sudeći, završiti kod sudije za prekršaje, bez nade da će uskoro doći i kraj njihovim mukama.
Kako su zaposleni u IMT-u ostali bez 20 plata
Sličnu sudbinu doživeli su i radnici nekadašnjeg metalskog giganta IMT-a. Sistematski uništavan u poslednjih 15 godina IMT je otišao u stečaj. Nestručno, korumpirano stranačko rukovodstvo (DS i SPS) je uništilo domaću proizvodnju traktora.
A davne 1988, ova novobeogradska firma je proizvela 42.000 traktora i 35.000 priključnih mašina vrednih 600 miliona maraka.
Aprila 2018. godine IMT, bolje rečeno njegova intelektualna svojina, prodata je indijskoj kompaniji „TAFE“ za 66,8 miliona evra.
Godinu kasnije, pokretna imovina IMT-a procenjena na 476 miliona, prodata je na aukciji za 247 miliona dinara. Prodati su tada oprema, restoran, kuhinja, mašine, traktori, viljuškari…
„TAFE“ je obećao da će krajem 2019. početi proizvodnju traktora, a ministar poljoprivrede Nedimović je tvrdio da će Indijci zaposliti 800 radnika. Predstavnik indijske kompanije je demantovao izjavu ministra i, kako sada stvari stoje, u IMT-u će raditi za početak pedesetak ljudi.
– Pre pet godina od države smo dobili dokument da nam nije isplaćeno 20 zaostalih plata. Posle stečaja i prodaje IMT-a, u „Službenom glasniku“ je objavljeno da je promenjena agencija koja je vodila stečajni postupak. Tako se dogodilo da su neobavešteni radnici propustili rok da prijave potraživanja iz stečajne mase i izgubili pravo na neisplaćene plate – piše Miodrag Stojković.
Ekonomista Branko Dragaš je tada, komentarišući uništenje domaće fabrike, tvrdio da je to delo lobija stranih kompanija i da je u „igri“ bilo čak 100 miliona evra, kao provizije za političare, jer je IMT bio na zemljištu u elitnom delu Novog Beograda, predviđenom za izgradnju stambenih i poslovnih zgrada.
Ipak, država nije zaboravila obespravljene radnike PKB-a i IMT-a. Ovih dana, svi oni su dobili ili će dobiti po 100 evra iz budžeta! ♦
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
Preuzeto: Pratite sajt
Dan u Beogradu
