Sinoć je bilo baš veselo „kod Milke“. „Temelj našeg društva i naroda“, oduševljen odom starijim sugrađanima koju je sročio lično predsednik Srbije sa nekoliko savetnica, rešio je da u društvenom klubu starih potroši 100 evra i 4.000 dinara dobijenih od države „kao znak pažnje“ za sve što su penzioneri učinili za „našu Srbiju“.
Nisu, kao i obično, igrali tablić i nisu mahali kartama već su ponosno pokazivali pismo koje im je pristiglo na kućnu adresu sa potpismom Aleksandra Vučića. Uz to, gledali su ili čitali Vučićeva dva on-lajn izlaganja i eto razloga za – čašćavanje!
Čašćavanja i obećanja
-Milka, daj svima piće na moj račun!- viče Milovan, izbeglica iz Krajine, oduševljen Vučićevom najavom da ćemo već 2021. godine prestići Hrvatsku u kojoj je u decembru prošle godine prosečna plata bila 880 evra (kod nas manja 500).
Društvo je pilo za dž. i na račun penzionisanog gastarbajtera Pere, koji je častio što ćemo kroz 10 godina minimalno zaostajati za životnim standardom Nemaca.
I Mika, „večiti“ grebator, odrešio je kesu, jer će mu penzija, ako doživi skočiti sa 165 čak na 400 evra!
U čašćavanje se uključio i mladoliki prodavac veseo što će umesto plate od 300 evra za koju godinu mesečno primati tri puta više i što ćemo biti najbolji u Evropi!
-Mi ispunjavamo obećanja! -ushićeno kaže predsednik.
I tako, reč po reč, obećanje po obećanje, čašica po čašica, milina jedna. Samo u ćošku smrknut prosedi gospodin pijucka kafu, odbija piće i – čita novine.
A u novinama vest da je u aprilu umrlo gotovo dvostruko više državljana Srbije nego što se rodilo! I tako godinama unazad.
Godišnje nestane grad 40.000 žitelja
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2014. mesečno „ode pod zemlju“ selo sa tri do pet hiljada žitelja, odnosno godišnje u Srbiji „nestane“ grad sa više do 40.000 stanovnika! Za deset sledećih godina, ova zemlja će imati, ne računajući one koji odu u beli svet „trbuhom za kruhom“, oko pola miliona ljudi manje nego danas!
-Vidi, generacijo, u zaglavlju pisma je i slogan SNS-a „Za našu decu“, a gotovo ništa nije učinjeno na tom polju – rezignirano će matoro zakeralo i krene da četuje po telefonju.
Tako dođe i do Bele knjige SNS-a „Programom do promena“. A u programu iz oktrobra 2011. godine piše:
„Zbog nedostatka adekvatne populacione politike, Srbija u poslednjoj deceniji živi najtežu populacionu dramu.“
Od tada pa do danas, u toj oblasti brojke su ostale nepromenjene. PDV na bebi opremu je delimično ukinut i roditelji imaju pravo na refundaciju poreza za dete do dve godine i to samo na mleko za odojčad, kašice (ne i sokiće), krevetac, kolica, stolicu za hranjenje, pelene i auto-sedište. I to je limitirano prihodima roditelja, kao i dečji dodatak, koji se kreće od 3.000 do 5.400 dinara mesečno. Odeća, obuća, igračke, knjige za decu… podležu porezu kao i sva ostala roba. Materinski dodatak se za prvo dete isplaćuje jednokratno, a za više dece u ratama. Lokalne samouprave finansijski podstiču natalitet sa 5.000 u Kruševcu do 100.000 dinara u Zaječaru…
Sve ove parcijalne mere nisu doprinele povećanom rađanju beba, a majke u Srbiji rađaju prvo dete sa napunjenih 28 godina života!
I tako, dok je predizborna kampanja u punom jeku, sve se svodi na obećanja o boljem životu, dok je briga o opstanku nacije ostala samo mrtvo slovo u programima stranaka.
Neke od njih, kao na primer, Savez za Srbiju „beloj kugi“ su posvetile samo pola rečenice, verujući verovatno da je dovoljno napisati da će o povećanju nataliteta brinuti „kroz programe za podršku mladima“.
Radikali imaju najobimniji program, čak nekoliko strana je posvećeno negativnim demografskim kratanjima i merama koje bi preduzeli, ali do juče se njihovi lideri nisu oglasili na ovu temu.
„Zavetnici“ ističu da je „bela kuga“ najveći problem Srbije i obećavaju, ako dođu na vlast, ukidanje PDV-a za decu, ali samo do – predškolskog uzrasta.
-Porodilje i trudnice su značajno degradirane postojećim zakonima – ističe Tatjana Macura, kandidatkinja na listi Udružene demokratske Srbije.
Ona je jedina do sada ukazala na ogromne probleme u populacionoj politici koje ni prethodna, a ni ova vlast ne rešava.
Istina, svojevremeno je i Alekasandar Vulin, ministar odbrane, najavio da će se i „vojska uključiti u povećanje natalieta“.
Od tada je prošlo više od devet meseci i – ništa. Brojke samo najavljuju odumiranje srpskog naroda. Pa, kako ćemo onda „rame uz rame“ sa Nemcima?!
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
