Jučerašnje izjave i komentari Aleksandra Vulina, ministra odbrane i predsednika Pokreta socijalista, samo su potvrdili već uvreženo mišljenje o najpoznatijem srpskom dezerteru kao najvećoj šlihtari među političarima.
Tačno je da gotovo tridesetogodišnje prijateljstvo bivšeg JUL-ovca i levičara sa Aleksnadrom Vučićem, bivšim radikalom i bivšim desničarem samo potvrđuje pravilo da je u politici sve moguće, pa i da su zarad ličnih interesa i vlasti ovakvi savezi mogući uprkos ideologijama koje zastupaju.
No, da i „dara zna da prevrši meru“, potvdio je juče, po ko zna koji put, čovek koji je čak desetak puta išao po evre „kod tetke“ u Kanadu kako bi sakupio dovoljno da kupi stan u Beogradu.
No, da ne dužim.
Slede samo citati iz obraćanja Vučićevog potrčka vazduhoplovcima, a potom i stranačkim saborcima juče u Kraljevu:
„Vučić je uvek uz narod kada je najteže.“
„Vučić jedini na Balkanu vodi mirovnu politiku.“
„Vučić je pokazao šta znači i koliko uspešan može da bude narod kada ima čvrstog vođu i čoveka koji je u stanju da oko sebe okupi čitavu naciju.“
„Zahvaljujući Vučiću naše nebo je zaštićeno.“
„On (Vučić) nam je dao program i pokazao kako treba da se radi“.
Ovim navodima valja dodati i Vulinove nezaboravne rečenice zbog kojih su čak i aforističari prestali da pišu :
„Srbija je namenila Vučiću da bude njen vođa kada se određuje sudbina naroda u narednih 100 godina!“
„Vučić će ozdraviti, ali oni koji ga tako slepo mrze neće nikada!“
„Jedini otac u Srbiji koji ne sme da bude otac je predsednik Vučić!“
„Vučić ima najveći autoritet i zato se sluša, a odluke brzo donose!“
„Vučića izdaju političari, ali uz njega ostaje Srbija!“
Vulinova nezaobilazmna tema su i Hrvati, tačnije ustaše:
„Da su ustaše uspele da zakolju Vučićevu babu, danas ga ne bi bilo!“
„Ustaše ne mogu da oproste Vučićevom ocu što je u majčinoj utrobi pobegao od njihove kame!“
„Kompleksi i strah u Hrvata progovore svaki put kada se pomenu Srbi ,a posebno Aleksandar Vučić!“
E, pa ako je ovo „dnevna doza Vulinovih nebuloza“, onda je stvarno dosta!
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
