ЛЕСКОВАЦ – Усвајање вредности у политичком „духовном пролећу“ (М. Егерић) захтева не само луцидну мисао, него и умешност креативног пропитивања актуелног тренутка. Пред изборима, који нас очекују, ма колико били (не)извесни, носе у себи плуралитет властитог доживљаја истине. Ако се власт може схатити као својеврсна потрага за богатством (положај, материјална и духовна срећа), онда би се, без предрасуда и ови, као и сваки други избори, могли подвести под призму читалачког пропитивања која нису својствена само најумнијим, него и онима до којих је допрла само осмољетка.
Такође, ако је укус мера личне вредности, онда је и сваки избор, упрошћено гледано, пропитивање те слике коју осећамо само једним чулом. Не би се могло рећи, као што неки умни људи дописују, да свако доба трага за истином: истином у нама и око нас и изборном истином, о којој је овде беседи.
Упрошћено гледано, чин избора може се разумети као разногласје које се своди на произаичан потез заокруживање једног броја. Због тога ће, засигурно, критичари овога доба (када прођу деценије) бити, верујем, у недоумици између добрих намера и злослудих оцена. Нема ту ни потребе да се трага за идеалом, као што је тешко, ако не и теже, пронећи праву меру истине. Због тога неталентовани историчари, поготово склони заверавама ћутање и галаме, и ово време протумачиће као доба које се (не)може прочитати једнозначно, као добро написана књига.
Бежећи од оцена садашњег тренутка, гласачи су пред (не)малом недоумицом коме се резултату приклонити у процени стварне мере, једине мере коју желимо да пронађемо. Има критичара који су склони разумном (не)разумном мишљењу, односно формули политичког скицирања тренутка оценом „бити је успети, а не трајати“.
Императиви политичког тренутка нису кројени само у нашем окружењу. О владарима овог доба разумно је размишљати на више разбоја. Није у питању само укус који неко има према овој или оној боји или програму, него, пре свега, да у новом, нашем добу, сагледа ново доба. У томе се не може поћи само од збира читалачких података о странкама и вођања, о програмима и намерама, о свесним и несвесним грешкама које, посматрајући појединачно, доносе резултат који није потпун, али зато и целовити суд тражи много више од сабирања сваке врсте промишљања.
Ово време захтева „критику напрегнутог слуха, спрему да се одмери велики заокрет и да се према њему одреди“ (П. Џаџић). На ветрометини простора и времена, где се сукобљавају разноразна промишљања у и око нас, избор је својеврсно издвајање суштине о небитности и то само у овом тренутку, јер у новом, оно што је било суштински вредно, може бити само маргина исписана на књизи која нас води кроз живот.
Ако се за неке зналце нашега доба, препуног пролазним, може рећи да су, свако у својој области, имали дара за речито сликање идеја, али не и суштину времена у коме су настале, онда је јасно да је избор тренутак који је створен да одреди свежину већ можда давно написане скице о нади као јединој формули која нас спасава сваке врсте пораза у нама и око нас.
Могло би се, коначно, закључити да је гласач најчешће биће које ћути, а избори тишина која најречитије говори.
новинар и публициста
Напомена: На фотографији проф. др Драгомир С. Радовановић уручује признање новинару Данилу Коцићу
НАПОМЕНА: Пројекат – Култура и образовање у време интернета и дигиталне ере
Овај садржај део је пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (Уговор о додели средстава из буџета општине Власотинце)
