ЛЕСКОВАЦ -U izdanju Srpske duhovne akademije iz Paraćina i Fondacije Nikole Cvetkovića iz Leskovca, izašla je knjiga „Nepoćudne misli“, poznatog leskovačkog pisca Svetolika Stankovića. Posle knjiga pesama Poslednja luka (2003. godine), Zaludna molitva (2007), Svetolik Stanković, inženjer elektrotehnike u penziji, napisao je romane Glasovi i senke iz Dobre glave (2014), Sidonijin pogled (2017), Bivši ljudi (2018) i Sizif između Bunjina i Hesea (2019).
Ovaj uspešni autor potpisuje i knjigu pripovedaka Poslednje putovanje Josifa Miljina (2016) kao i eseje Gorko-satirična stvarnost u delima Dragomira S. Radovanovića (2019). Rukopis romana Brest i treća zbirka pesama čekaju štampanje.
Stanković je dobitnik „Povelje“ i nosilac najvišeg priznanja „Ravaničanin“, koje za književni rad dodeljuje Srpska duhovna akademija iz Paraćina.
„Pišem aforizme od muke, besa i tuge“, naglašava Stanković i dodaje: „Ako su moje pesme dnevnik moje duše (Gete), aforizmi su dnevnik mojih, i vremena u kojem živim, bolova.“
U recenziji za zbirku aforizama „Nepoćudne misli“, prof. dr Miroslav Dimitrijević kaže: „Ako čizma glavu čuva, „Nepoćudne misli“ je krase. Ovde je svaka rečenica – prepečenica. Pa u to ime: ajd’ živeli za dugo i za mnogo, i daj bože da nam se oвko umne knjige umnože, da se ‘iljade, kao svetovi preko livade. „Nepoćudne misli“ su vrlo ćudoredne, naumčaste, svojeglave, tvrdoglave…Ne znaš šta ti misle. Dok ne počneš da misliš. A ne možeš ih ni macolom razbiti…“
Za čitaoce, izdvojili smo nekoliko aforizama iz ove knjige:
- Zbog prezauzetosti gospodin ministar danas prima – samo u gotovom.
- Prodali se za šaku dolara. Nije tačno. Koferi su njihova mera.
- Išao je suviše daleko ispred svog vremena. Proglasili su ga izgubljenim.
- Gusari novog doba, opljačkano na kontinentu, skrivaju na ostrvima.
- Ne prisluškujte mi telefon, dovoljno sam lud, govorim javno i slobodno.
- Ako si već rešio da budeš pisac, znaj da to radiš na ličnu odgovornost.
Autor: Mr Zoran Jovanović (JUGinfo)
