Ala lažu predsednik Srbije i kako ih naziva „moji saradnici!“ Samo posle jučerašnjih i večerašnjih protesta pitam se: dokle, bre?
U utorak uveče veći deo Srbije je gledao akcioni film sa Džekijem Čenom u glavnoj ulozi na Prvom programu RTS-a, „Zadrugu“ na Pinku ili „Parove“ na Heppi TV. Onaj, manji deo srećnih gledalaca, pretplatnika SBB mreže, mogao je u direktnom prenosu na TV N1 da prati protest više hiljada Beograđana zbog najavljenog ponovnog uvođenja policijskog časa.
Gledaoci televizija sa nacionalnom frekfencom sutradan, tj. u sredu ujutru, mogli su samo da vide i čuju šture vesti o drami koja se odigravala pred srpskim parlamentom. Heppi televizija čak ni rečenicom u kajronu emisije „Srbijo, dobro jutro“ nije svoje gledaoce obavestila o događaju o kome su sve svetske agencije objavile poduže izveštaje.
A u svet su otišle i slike momka koji ne odustaje od protesta zato što mu je otac umro od korone čekajući respirator, kao i trojice mladića kojima, dok sede na klupi u Pionirskom parku i posmatraju demonstracije, prilaze tri policajca i počinju da ih bez razloga „pendreče“!
A onda, popodne u drugom za 21 sat obraćanju naciji Aleksandar Vučić, demantujući izveštaje o brutalnosti policije, kaže da su mladići napali policajce i da je momak koji je ostao bez oca „lice vrlo loše prošlosti, osuđivan za više krivičnih dela!“
O Vučićevim „autogolovima“ sam već pisao. Predsednik SNS-a kaže da najviše mrzi laž, iako ima bolesnu naviku da izgovara neistine, a da ne trepne. Čak i tvrdi da ga niko nikada nije demantovao iliti uhvatio u laži.
Ako je to istina, onda je, po Vučiću, TV N1 „uživo“ montirala prebijanje trojice mladića u Pionirskom parku i poslala lažnu sliku u svet!
Ako je to istina, onda je i „Istorija trenutnog lečenja“ Ljubiše Đurića sa konstatacijama dežurnih lekara u bolnici u Zemunu falsifikat!
Predsednik naziva premijerku Anu Brnabić i ministra zdravlja Zlatibora Lončara svojim saradnicima, kao da im je on šef, iako, kao najbolji student Pravnog fakulteta, dobro zna šta piše u Ustavu.
Elem, „njegov saradnik“ Lončar je takođe demantovao Petra Đurića rečima da je sve pokušavano da se spasi život Petrovog oca Ljubiše, inače poznatog majdanpečkog umetnika, ali da nažalost nije dalo rezulate.
„Bolnica Zemun ima 75 respiratora i nikad nije bilo u upotrebi više od 30“- reči su ministra zdravlja.
A u „Istoriji trenutnog lečenja“ Ljubiše Đurića dr Ana Ostojić je 9. aprila konstatovala da je „konsultovan anesteziolog“ i da je „indukovano prevođenje u Respiratorni centar. Čeka se slobodno mesto“. Istog dana i dr Milena Lapčević je napisala da je kontaktiran anesteziolog Respiratornog centra radi prevođenja.
„Trenutno nema slobodnog mesta, te se nastavlja lečenje u JIN-u“- piše dr Lapčević.
Tri dana kasnije dr. med. spec. Mirjana Mladenović je napisala: „ Pacijent na prijemu u Respiratorni centar bez karotidnog pulsa… Konstatujem EXITUS LETALIS (smrt-pr.V.M.) u 22.55.“ Toliko o Respiratornom centru u Zemunskoj bolnici.
Predsednik je pre izbora govorio da je korona pobeđena. Međutim, juče je (u utorak) rekao da je „u jeku korone“ na izbore izašlo gotovo 50 odsto punoletnih građana Srbije. Onda se ispravio i rekao da je u prvom krugu izašlo 52 odsto, ali da je ta brojka smanjena zbog ponovljenog glasanja na 234 biračka mesta. U saopšte njima Republičke izborne komisije piše da je na izbore u prvom krugu glasalo 3.159.749 od upisanih 6.584.376 birača, a posle drugog kruga ukupno je glasalo 3.221.908 birača.
Tako je Vučić ispravljajući se još jednom slagao, ne samo kada je reč o jačini pandemije, već i o broju ljudi koji su glasali. Ostaje nejasno zašto to čini kada je pobeda njegove lične liste sa brojem 1. nesporna i ubedljiva?!
Da li je sa tri reči -„u jeku korone“- on isprovocirao građane da izađu na ulice i pokažu šta misle o njegovom neodgovornom popuštanju mera radi izbora, o ljubljenju u izbornoj noći, i najavi ponovnog uvođenja policijskog časa, ostaje da se nagađa. Ali zato nema nagađanja o bezbroj tekstova „Istinomera“ o neistinama koje izgovara predsednik Srbije i njegovi saradnici.
I zato joše jednom dokle, bre?
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
