Prof. dr Živan Stojković: „Tulča i Bulča“ prof. dr Dragomira S. Radovanovića

Loading

ЛЕСКОВАЦ – Поводом објављивања нове књиге проф. др Драгомира С. Радовновића „Тулча и Булча“ огласио се занимљивом оценом проф. др Живан Стојковић, познати лесковачки историчар и писац, а последњи десетак година све успешнији и књижевни критичар. Његову оцену објављујемо у целини.

ПРОФ. ДР ЖИВАН СТОЈКОВИЋ: ИНГЕНИОЗНО ШТИВО

У издању Српске духовне академије у Параћину, Удружења књижевника Србије у Београду и Подружнице УКС Поморавског округа у Јагодини, 2020. године угледала је светло дана обимна књига „Тулча и Булча“- први том, аутора академика СКАНУ, угледног члана Српске духовне академије у Параћину, проф. др Драгомира Радовановића, истакнутог и једног од најплоднијих српских књижевника, која се може уврстити у opus eximium, изузетно дело српске сатиричне литературе. Интересантно је да је после 118. година од објављивања Домановићевог „ Размишљања једног обичног српског вола“ наш ововремени књижевник, чији стручни и књижевни опус задивљује бројем објављених књига, дошао на идеју да се огласи у сличном књижевном изразу, али и у склади са савременим друштвеним кретањима у означавању српског идентитета, бивствовања и опстајања. И док је Домановић био суочен са трновитим путем успостављања демократије у самосталној Србији крајем XIX и почетком XX века и допустио себи слободу да тврди да може и један обичан српски во да размишља, што је по дотадашњем уверењу била привилегија само човека, дотле је Драгомир Радовановић то морао да прилагоди савременим условима живота и напретку мистериозних технологија, наравно у алегоријском смислу. Код Домановића, за разлику од Галоње, размишља само Сивоња, а Радовановић никако није могао да избегне савремене прилике у Европи и постојање Европске уније, чија идеологија агресивно жури да се наметне свим земљама европског подручја. Зато су његови волови Тулча и Булча, иако близанци један српски, а други проевропски во, који никако не може да разуме прилике у Србији  и запада у егзалтацију, али до чуђења и ћутње. Они воде разговор, што је сасвим нова димензија оваквог приповедања, али оно што је још чудније, тај разговор чује и разуме њихов чувар и преноси га читаоцу са таквим емоционалним набојем, који изазива чуђење, неразумевање, до степена запрепашћења и одијума. Вешт у креирању дијалога, искусан у одабиру круцијалних тема опстанка једног друштва, наш књижевник, доктор економских наука, има и добру подлогу и знање да понуди и решења која се виде кроз ригорозну критику неразумних потеза власти и актуелних субјеката друштвеног и привредног живота. Интересантно је да проевропски во Булча врло често поставља чак и једноставна питања и исказује збуњеност да се она не могу да реше или се још толеришу. Нема области за коју се није заинтересовао аутор и врло успешно износио све што је негативно, али и нудио решења, кратко, језгровито, често бескомромисно, не скривајући своју љутњу што се тако нешто дешава и толерише. И ту би врло радо цитирао латинску сентенцу: „Oculus habent et non videbunt“- „Очи имају, а не виде“. Не може се устврдити да је постојала намера да се понизе они који су најодговорнији за лоше стање у појединим областима живота, али се јасно уочава реска, бескомпромисна, жестока критика што неки не увиђају да нема последица без узрока. Е, управо је ту поента сатире коју тако обилато сипа професор Радовановић, чак и за оне области које нису у његовом стручном видокругу. Страшно га љуте они који не  могу да виде и најједноставнија решења за бољитак и зато се не устеже да наведе да су често волови паметнији од људи, па чак и до тврдње да и не желе да се са њима изједначе у начину поступања.  А основна порука скоро свих текстова је сентенца да прво треба живети , па онда филозофирати,односно „хлеб пре свега осталог“. Ту нема ни назнаке римске политике „хлеба и игара“, како би народ био заваран, већ трагање за онима који ће разумети поруку сваке од наведених ситуација, које вапе да буду доведене у нормалу, чак понекад и врло једноставним поступцима.

У обимној књизи на скоро триста страна, аутор се бави анализом 45 питања друштвено-политичког и привредног живота, без увијања и калкулисања. Поједини делови разговора два вола су више од сатире, више од критике. Али, не само да би се искалио бес због тако видљивих и лако доказивих ситуација, већ да буду зов за савест, норме морала, али и добронамерни савети како поједина питања треба решавати. Свака од описаних ситуација заслужује и мултидисциплинарну анализу, јер задире у социолошка, етичка, политиколошка и привредна промишљања. Овакав дијапазон питања може презентовати само аутор респектабилног знања и великог искуства. Анализа појединих питања нису основа за диспуте, већ за сасвим јасне стазе даљег нормалног развоја. Оне не смеју да љуте, да изазивају конфронтације или добијају политичке етикете, већ само да буду зов за размишљање, али и ефикасно деловање, корисно указивање на негативне појаве које могу оставити велике последице за даљи развој српског друштва.

Ласкаве оцене овог романа, како га је назвао познати књижевник и председник Српске духовне академије у Параћину Мирослав Димитријевић, су више од оцене, више од похвале. Оне су и порука да је сатира више од игре уколико се правилно схвати и да су ретки људи, интелектуалци, широког дијапазона знања, који могу да се баве тако осетљивим питањима на озбиљан начин. Како је већ наведено да се ради о првом тому ове вредне књиге очекујемо да ће професор Радовановић наставити да указује на императиве поступања како извршне власти, тако и сваког грађанина Србије у циљу њеног израстања у модерну европску државу.

Проф. др Живан Стојковић

Лесковац, 25. јули 2020.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor

%d bloggers like this: