PRIMERI ZA UZOR: Stefan Tasić -“Vlasotince – neispričana priča”, film

Loading

СТЕФАН ТАСИЋ, пример за узор: две љубави – филм и право

ВЛАСОТИНЦЕ – Почетак развоја документарног филма у Власотинцу може се везати за др Радула Велашевића, који нам је оставио документарни запис о Власотинцу између два рата, тачније, између 1935. и 1938. године.

У новије време, као филмски аутор многих документарних остварења, међународна признања бележи Небојша Илић Илке. Они су показали докле се може стићи када постоји љубав према камери и када постоји свест о значају филмског записа за историју једног краја, за његову културу.

Њиховим путем однедавно је кренуо и Стефан Тасић, студент права, који иза себе већ има неколико награда за своје прве документарце.

У разговору са нама Стефан се враћа на прве гимназијске дане када се код њега јавило интересовање за филм, када је са нешто старијим комшијом дане проводио у импровизованом студију радећи видео клипове на изабране теме. Дечаку је пажњу привукла камера, фотоапарат, сам процес рада на сценарију, снимању и монтажи. Прошле године Стефан је добио прилику да оде корак даље.

„Први документарни филм који сам снимио је „Прича од моју чаршију“ за потребе конкурса „Дијалек(а)т“, на коме су филмови морали да буду на призренско-тимочком дијалекту. Филм говори о Власотинцу као најлепшој вароши на југу Србије, његовој природној лепоти, о културним манифестацијама у граду, храни, пићу и свему што га краси. Филм је победио на поменутом конкурсу.

Мој следећи корак је био учешће на републичком конкурсу „Култура на дар“ на коме сам се представио филмом „Вински бал“, у коме се говори о најстаријој и најзначајнијој манифестацији по којој се Власотинце издваја од других градова. Филм је ушао међу десет најбољих остварења у Србији која се баве очувањем културне баштине“, подсећа нас Стефан Тасић.
Овај пројекат је омогућио Стефану Тасићу да се сретне и упозна са истакнутим српским редитељима, глумцима и другим значајним именима из света филма.
Највише утисака на младог аутора оставили су: Дарко Бајић, Лазар Ристовски, Милош Биковић, Миодраг Радоњић, Мима Караџић, Богдан Диклић, Александар Срећковић Кубура, Андрија Милошевић, Андрија Кузмановић, Горан Богдан, Бојана Маљевић, Миона Марковић, Наташа Дракулић. Од неких великана српског филма је Стефан добио и веома корисне савете за даљи рад. Ови сусрети догодили су се на Интернационалном фестивалу филмске режије LIFFE у Београду.
„Током неколико дана дружења са великанима домаћег филма сам, поред професионалних савета, чуо и многе анегдоте о бардовима српског глумишта, Гаги Николићу и Бати Стојковићу. Било је уживање слушати о снимању филмова у бившој Југи, о глуми каква је била некада и каква је сада“, прича Стефан Тасић.

Своје знање о филму он је употпунио и током прошлогодишњег учешћа на филмском кампу „Креф“, који је организован у Лесковцу.

СТЕФАН ТАСИЋ ВЕШТО СПАЈА СТУДИЈЕ ПРАВА И ЉУБАВ ПРЕМА ФИЛМУ
ТРЕЋЕ ОСТВАРЕЊЕ „ВЛАСОТИНЦЕ: НЕИСПРИЧАНА ПРИЧА“ ЧЕКА СВОЈУ ПРЕМИЈЕРУ.

Ових дана пуно се прича о новом филму „Власотинце: неиспричана прича“.

„На идеју да снимим овај филм дошао сам гледајући документарни филм Бориса Малагурског о Београду. Одмах сам помислио „Зашто ја не бих урадио тако нешто о Власотинцу“. Позвао сам свог друга Филипа Михајловића и договорили смо се да одмах кренемо са снимањем. За нарацију у филму задужили смо школску другарицу Милу Митић. Две године нам је било потребно за снимање филма. Велику помоћ добили смо од Србе Такића, директора библиотеке. У филму смо приказали најлепше пределе Власотинца, занимљиве туристичке дестинације у нашем крају и значајне људе нашег места. Премијера је због пандемије коронавируса одложена до даљњег“, открива наш саговорник.

Стефан је почео да се бавим филмом из хобија, а потом је пожелео да то буде његова професија.

„С обзиром на то да је конкуренција на ФДУ у Београду била огромна, морао сам да изаберем други факултет. Пронашао сам себе на студијама права, али ћу свакако наставити да се бавим филмом“, додаје Тасић.

Овај млади будући правник, вешто спаја студије права и своју љубав према филму. Прикупља податке, истражује, памти, бележи, непрекидно учи.
„Пратим науку, образовање, музику, културу, трудим се да што више читам, да гледам што више документарних филмова како бих прикупио што више информација које ће ми помоћи у даљем раду. Не знам у овом тренутку шта ће превагнути у професионалном смислу. Већина светских режисера нема завршену филмску академију, али су постигли огроман успех и светску славу.

Мој омиљени редитељ Франсис Форд Копола је рекао „Битан елеменат сваке уметности је ризик. Ако не ризикујеш како ћеш онда направити нешто стварно прелепо што није виђено раније“. Ја верујем у ове Кополине речи. Никада се не зна“, завршава Стефан разговор са нама.

А ми верујемо њему јер се бори за оно што воли и ради, јер је темељан, талентован, радознао и своја знања свакодневно шири.. Машта да уради један велики филмски пројекат и ми чекамо тај тренутак, да пишемо о томе.

НАПОМЕНА: Пројекат – Култура и образовање у време интернета. Овај садржај део је пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.“ (Уговор о додели средстава из буџета општине Власотинце). Напомена: видети сајт (поглавље о Власотинцу

Recommended For You

About the Author: Medija centar 016

Ostavite odgovor