SVETOLIK STANKOVIĆ, KNJIŽEVNIK: „Nepoćudne misli“, aforizmi, kritika prof. dr Dragomira S. Radovanovića

Loading

ЛЕСКОВАЦ. – „НЕПОЋУДНЕ МИСЛИ“ – СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ САТИРОМ САТИРЕ. Овако је са четри српска слова изрекао закључак, као непоћудну мисао, познати српски књижевник Мирослав Димитријевић, председник Српске духовне академије из Параћина, говорећи као рецензент о недавно објављеној књизи афоризама, нашег познатог књижевника, који се стрпљивим радом, корак по корак, приближава челу колоне бројних српских књижевника.

Наиме, ових дана изашла је из штампе најновија књига уваженог књижевника Светолика Станковића, „Непоћудне мисли“, збирка афоризама објављена у издању Српске духовне академије из Параћина, Удружења књижевника Поморавског округа из Јагодине, Фондације „Никола Цветковић“ из Лесковца.
Ово је Светоликова прва збирка афоризама, којом је доказао, да се у овом жанру успешно носи са нашим најпознатијим именима и доказао се, као успешни афористичар, као што је доказао да је успешан песник, приповедач, романсијер и есејиста.
Књигу је штампала штампарија Делта-прес из Београда, на формату А5 обима 128 страница.
Афоризам је кратка, сабита, концентрисана, убитачна, језгровита мисао, а из наслова књиге сазнајемо још да је то и непоћудна мисао, чиме Светолик даје свој допринос у дефинисању овог жанра, уметничког изражавања.
За оне којима је оваква дефиниција недовољна, он даје и следећу:

„Афоризам је танак лед, на који нас наводи наше знање, да јефтино и брзо покажемо шта знамо и шта све можемо и умемо“.

А управо то наше знање је оно што одређује афоризам. Он мора да буде језгровит и убојит, али истовремено и двосмислен, како би могао успешно да се брани од свако недобронамерног критичара, којима је посао да омаловаже, жигошу и етикетирају афористичара, а не појаве и негативности у друштву, које су предмет размишљања зрелог афористичара.
Користећи све оно што је доступно за писање афоризама (парадокс, метафора, деметафоризација метафоре, иронија, алегорија, сарказам, игра речи па и цинизам), аутор Светолик уводи и нови вид изражавања у афористици.
Наиме, до сада, до појаве ове књиге, важило је неписано правило да констатација, ма колико да је тачна и убитачна, не може бити афоризам, али у рукама „искусног вука“, може ипак бити афоризам и то добар афоризам. Али и код Светолика је то успело, не једном, него комбинацијом, двеју констатација. Навешћу неколико примера, јер је то нешто чиме је господин Станковић, обогатио српску афористику.

1. У циркусу дресери кроте животиње бичем. Политичари кроте народ обећањима.
2. Истина и лаж, заменили су места. Настао је нови светски поредак.
3. Националиста има своју домовину. Интернационалиста има цео свет, само нема домовину. Да би имао свет постани тиква без корена.
4. Погинулима у одбрани отажбине, споменици и хвалоспеви. Дезертерима и издајницима, власт, привилегија, награде и државна апанажа.
5. Роботи све више замењују човека у његовим свакодневним активностима. Коначно савршенство технике, учиниће да робот живи уместо човека.

Има их још али да не дужим. Највећа вредност ове, иначе веома вредне књиге је управо у увођењу ове новине у писању афоризама. Вештом комбинацијом констатација, направљени су врло вредни афоризми.
Друга не мање значајна одлика ове књиге је што се из ње наслућује веома вешт писац нано романа, књижевне творевине, чији је отац Ернест Хемингвеј. Кад би додао наслов афоризму Светолик би добио одличне нано романе. Навешћу само два примера:

    1. Децу учимо да држе кичму усправно, због правилног развоја. Кад одрасту, живот их учи да је треба савијати, због напредовања у каријери.

    2. Ако би овом афоризму додали наслов „Кичма“ добили би смо одличан нано роман.

    3. Многе несреће стигну човека само зато што, од свих органа свога тела, најмање користи оних неколико стотина грама сиве масе.

Уз додавање наслова „Мозак“ , ето још једног ефектног нано романа.
Има у овој мудрој књизи прегршт изузезетних афоризама:
1. Да би сте видели колико је неко мали, реците му да је велики.
2. Кад у Србију дођу слобода и демократија, затвори постану тесни.
3. Срби су непогрешиви, увек изаберу најгоре међу собом.
4. Његов допринос развоју демократије, у Србији , немерљив је. Нема тако малих мера.
5. Да ли је јахач са запада или истока, јаханом је свеједно.
6. Судство у Србији потпуно независно. Од правде и истине.
7. Докле тај мушки шовинизам? Зашто само жене да рађају децу?
8. Србија је аутобус, којег Мишко вози, завезаних очију.
9. Био бих и ја оптимиста, али ме је срамота од стварности.
10. Србија има огромну штету од корисних идиота.

И тако даље и тако редом, много је бисера у овој књизи. Ова књига је занимљива и по томе што уместо предговора, проф. др. Никола Цветковић, у форми измишљеног интервијуа са аутором, говори о његовом делу називајући га при том „плодан писац и афористичар са Бабичке горе“.
Проф. др Никола Цветковић каже да „Афоризми Светолика Станковића нису популистички за широке народне масе, па им у том смислу није циљ да забаве, насмеју. Он себи поставља висок циљ и изузетно тежак задатак: „да читаоца ослободи горког талога свакодневља, са чиме се и ја слажем“.

Сам аутор каже: „ Пишем афоризме од муке, беса и туге“, па наставља…
„Ако су моје песме дневнике моје душе“ (Гете), афоризми су дневник мојих и времена у којем живим болова. Опрхван тескобним мукама животне, духовне социо-културне , етичке рабијатне и трновите свакидашњице, обузет горком тугом и сатирућим бесом, дајем себи одушка, пишући афоризме, како би олакшао души. Јер тако могу лакше да поднесем мукотрпну и неподношљиву стварност, у коју су занемарени и потиснути морал, истинитост, лепота , истина и правда, до које ми је веома стало. А нажалост, људска племенитост и доброта, дубоко, дубоко су закопане у живом блату похлепе, глупости, неморала, злобе и простаклука сваке врсте“.

По оцени проф. др Николе Цветковића, афористичар Светолик Станковић се ангажовано односи према друштвеној и политичкој стварности са амбицијом да мењају постојеће стање, уз активан, безболан и деликатан однос према много чему што зауставља и кочи промене у позитивном смеру.

Дакле, пред нама је вредна књига, једног вредног и афирмисаног ствараоца, који се њоме доказао и у овом жанру и која може служити на понос аутора, града у коме живи и држави која заузима највише место у светској афористици.

Академик СКАНУ проф. др. Драгомир С. Радовановић
У Лесковцу , 20.08.2020.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor