Leto je. Dani su dugi, pretopli. Jedino su jutra očaravajuće sveža. Ponedeljak je, često turoban, ne baš omiljeni dan. Napreže se volja da se odobrovolji. Iscureće nakupljena energija, kao kroz peščani sat. Zrno po zrno.
Dan počinje muzikom. Pevušiš umišljeni ritam dok koračaš. Za to ti ne treba elektronika. Ni sam ne znaš odakle se javi. Odavno je sklopljeno to simpatično savezništvo. Od tada te prati gotovo laka, opipljiva nota iz muzičke kutije u tvojoj glavi. Tako se isključuješ od sveta. To je tvoje dugme prekida.
’’Jutro će promeniti sve’’. Jutrom se zapravo menjaš Ti. Svakim danom obgrljen si jednim novim, tananim slojem promene. Nisi onaj koji je bio juče, prekjuče, pre mesec dana. Svakako nisi onaj koji je hodao baš ovom ulicom kojom sada koračaš pre par godina. Vidiš sebe u magnovenju. Ideš mu u susret, nekadašnjem sebi – svom dvojniku. Možeš gotovo da ga dodirneš. Pomalo ti je žao tog čoveka. Ne zna ono što ti danas znaš. Još uvek ne zna kako će se njegova enigma rešiti. Pa ti dođe da mu staviš ruku na rame, uz kratki stisak i gotovo neprimetni klimaj glave. Pokret koji znači – dobro je. Da se ne bavi toliko problemima koji se na njega obrušavaju kao stari napušteni ambar. Neka se i sruše mogućnosti i nade. Tako je moralno da bude. Proći će, pomisliš da mu kažeš. Ništa zapravo nije tako kako izgleda. Sačekaj da prođe vreme, da naučiš, da shvatiš.
Posmatraš mu lice, zamišljeno. Razgrće po sebi kao po gomili jesenjeg opalog lišća. Krcka, šuška i traži. Gotovo siguran da je na pravom mestu. Čkilji od sunca. Razmišlja. Možda i on, kao sadašnji Ti, sluša svoju krckavu melodiju u glavi. Možda i ona njemu pomaže, baš kao i tebi, da se reši narojalih misli. Misli koje zuje poput pčela. Posmatraš mu šake. Tvoje ruke, tebi dobro znane. Prste koji su često stegnuti u pesnici ne bi li pokazao strah i strepnju. Ta navika ti je i dan danas poznata. Nikad nisi pokazivao strah javno. To je tvoja karakterna osobina.
Ali on te ne vidi i ne čuje. Znaš da moraš da ga pustiš, da ga ostaviš na tom mestu – samog. Da nastavi svoj put. Teši te pomisao da je jak, nepokoren. Nosila su ta leđa i teži teret. Pustaš ga da prođe mimo tebe. Odlazite svako svojim putem.
Vrućina ti već pulsira venu u predelu slepoočnica. Migrena u najavi. Odlaziš do obližnjeg kafića da popiješ kafu i da se rashladiš. Prepustaš se mirisu kafe, osluškuješ zveckanje šolja. Muzika je zaglušujuća. Konobar dolazi do tvog stola, zamoliš ga da malo pojača zvuk. Da ti razigra um.
Nema gužve. Svi su napolju dok ti sediš sam unutra. Ne voliš gužvu i posmatrače. Zamaraju te jedna ista lica. Zamaraju te pogledi. Udahneš i polako zatvoriš oči. Opipavaš po torbi analgetik koji, kako se čini, prečesto piješ. Pomisliš kako je samoća umirujuća. A onda pomisliš, šta ako i tebe posmatra neko. Ne vidiš ga jer taj neko si Ti. Par godina stariji. Možda bi ti stavio ruku na rame. Pokret koji kaže – dobro je. Ti ne znaš ono što on zna. Još uvek ne znaš kako će se tvoja enigma rešiti. Govori ti – proći će.
Uveseljava te ova pomisao. Uz najlepši smešak, otpiješ gutljaj kafe. Čuda su moguća.
Čudo – to si ti.
Migrena polako popušta.
dr Nataša Dimitrijević
BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
