Aleksandar Vučić i Novak Đoković su u žiži svetskih i srpskih medija. Obojica pune novinske stupce i udarne tv-minute u informativnim emisijama deleći javno mnenje na one koji su „za“ i one koji su „protiv“.
Tako je predsednik Srbije, mimo ustavnih ovlašćenja i u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa, potpisao sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom. “Najbolji student Pravnog fakulteta“, pun adrenalina zbog susreta sa jednim od najmoćnijih ljudi na svetu, kao da je zaboravio da po najvišem pravnom aktu ove zemlje takav dokument imao pravo da potpiše samo lice koje odredi Vlada Srbije i uz punomoćje ministra spoljnih poslova.
Po članu 6. Zakona o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora, Vlada utvrđuje osnovu za vođenje i zaključivanje ugovora i određuje delegaciju za vođenje pregovora. Ako se tome doda i da ova odlazeća Vlada, do formiranja nove, posle obavljenih parlamentarnih izbora, može da obavlja samo „tekuće poslove“, onda je formalno-pravno Vučić po ko zna koji put uzurpirao Ustav. Objašnjenja ushićenih srpskih zvaničnika i analitičara da će sporazum doneti Srbiji ekonomski boljitak i veličanje Vučićeve spoljne politike ne „piju vodu“ naspram nepoštovanja Ustava i zakona.
Uz to, potpisanim sporazumom, Vučić je prihvatio i da Srbija izmesti ambasadu Republike Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, što je, kažu eksperti, suprotno rezoluciji broj 478 Saveta bezbednosti UN. Istovremeno, Kosovo i Izrael će priznati obostrano nezavisnost, a Kosovo će, takođe, otvoriti ambasadu u Jerusalimu. Kako će se ubuduće Srbija pozivati na rezoluciju 1244 SB UN o Kosovu kada ne poštuje ostala dokumenta Saveta bezbednosti, pitanje je sad? Ovo tim pre što je pozivajući se na rezoluciju SB UN, Evropska unija istakla da njene članice neće premeštati svoje ambasade u Jerusalim. Naravno, ovim potpisom dovedeni su pitanje i dobri odnosi sa Hezbolahom.
Valja reći i da se samo tri dana pred potpisivanje sporazuma u Vašingtonu odlazeća premijerka Ana Brnabić u autorskom tekstu za Džeruzalem post zahvalila Izraelu što nije priznao Kosovo, što samo po sebi govori koliko su ona i Vlada bili upućeni u sadržaj pregovora sa Kosovom.
Zbivanja u Vašingtonu privukla su pažnju i zvaničnika u Moskvi. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, reagovala je pošto je objavljena fotografija Vučića kako sedi na stolici ispred velikog stola za kojim je Tramp. Ona je uz tu objavila sliku Šeron Stoun iz filma „Niske strasti“ sa saslušanja u policiji i komentar: „Ako su Vas pozvali u Belu kuću i stolicu postavili kao na saslušanju, sedite kao na slici broj 2. Bez obzira ko ste.“
Trčeći „pred rudu“ i u već poslovičnoj želji da odbrani „šefa“, reagovao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, i član srpske delegacije :
-Vučić nije rekao nijednu ružnu reč protiv Rusije, čak ni u Beloj kući, a na prijem kod Vladimira Putina čekao je sat i po i nikada nije tražio posebnu stolicu. Sram Vas bilo!
Zaharova se potom izvinila tvrdeći da je htela da osudi Trampa zbog njegovog stava prema gostima i bahatosti, ali je ovaj incident istrčavanjem Đurića otkrio suštinu odnosa srpskog i ruskog predsednika.
Zato i pitanje: da li je i koliko je Vučić, posle sat i po čekanja na prijem, bio iskren u obraćanju „dragom drugu“ Putinu, kada je posle pobede na izborima napisao: „Očekujemo Vas do kraja godine u Beogradu, Srbiji i nadam se da ćemo moći da Vam ukažemo topao prijem i gostoprimstvo koje Vi nama stalno ukazujete.“
I dok srpska opozicija i građani ukazuju na Vučićevo nepoštovanje Ustava, a američki i evropski mediji ga uglavnom hvale, dotle je većina anketiranih u celom svetu na Novakovoj strani, smatrajući da je neopravdanao diskvalifikovan. Mnogi navode kao primer „dvostrukih aršina“ kada je Federer svojevremeno na Australien openu pogodio skupljača lopti prošao bez opomene. I ne samo to, već tvrde i da je Novak kažnjen samo zato što se usudio da formira novo udruženje profesionalnih igrača tenisa i tako se suprotstavi moćnicima iz ATP-a i organizatorima USA opena.
Valja na kraju reći i da oba skandala , bez obzira na posledice, imaju i dobru stranu – Srbija je na naslovnim stranama.
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
