ЛЕСКОВАЦ – Екипа филма „Било једном у Србији“ је након фабрике „Зеле Вељковић“, Власотинца и Рудара снимање наставила у Градској кући у Лесковцу. Кућа Боре Димитријевића Пиксле, први музеј у Лесковцу, отворила је врата Микију Манојловићу и осталим глумцима који су данас снимали кадрове филма о Српском Манчестеру.
Глумци не крију задовољство добрим пријемом у Лесковцу што је Мики Манојловић и потврдио на конференцији за медије одржаној данас: „Хвала на добродошлици. Људи у Лесковцу су се окупили и подржавају овај пројекат који није уопште једноставан, ово ће бити велики филм. Радимо пуно кадрова врло темељно. Водимо рачуна о језику и тај шарм ће допринети квалитету филма. Видећемо како су Лесковчани тог времена унапређивали град јер ниједна вредност не може бити створена на брзину, све вредности траже пуно рада и труда и стварају се генерацијама.“
Мики Манјловић је говорио о свом лику газда Мити, који је био велики предузетник тог времена повезан са многим светским економијама и који је подржавао таленат и потенцјал младих у то време као и да филм показује да уколико уложите пуно труда можете постићи много.
Петар Ристовски је још једном поновио да је веома срећан што ради на оваквом пројекту и рекао да су локације широм Лесковца испуниле очекивања екипе уз реч, да када се снима на аутентичним локацијама, то има посебну драж и додао: „Успешни људи тог времена, стожери индустријског успеха су се трудили да помогну младим који нису имали стратегију и новац, али су имали добре идеје.“
Градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић је, пожелевши добродошлцу Микију Манојловићу, подсетио да је управо ова глумачка легенда први добитник награде „Живојин Жика Павловић“ на фестивалу Лајф и рекао: „Прича која ће нас провести кроз славни историјски период нашег града на Ветерници почела је у некадашњој фабрици „Зеле Вељковић“, у Текстилној улици када су глумци и екипа иза камере оживели амбијент давног индустријског центра Србије у време између два светска рата. Снимање је настављено у Власотинцу, јуче смо провели диван дан на сету у Рудару, а данас се екипа преселила у Градску кућу где је отворен први музеј у Лесковцу 1948. године.
Златно доба индустријског чуда тог времена након монографије, документарног филма и поставке Народног музеја остаће забележено и на играном филму и серији кроз драматичну причу одлучног духа тадашњих Лесковчана.
Захваљујући филму Лесковац је и тренутно центар дешавања. Свакодневно се на малим екранима говори о овом великом филмском остварењу и о нашем граду. На снимању је ангажовано преко 120 наших суграђана, углавном занатлија, грађевинских радника, возача и статиста и бројне локације широм подручја града су, или ће бити, употребљене за снимање.“
