LESKOVAC – Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godini na teritoriji Grada Leskovca živi 144.206 stanovnika. Broj mladih od 15 do 29 godina u ovom gradu je 40.634 . Popis iz 2011. pokazao je da na teritoriji grada Leskovca živi 7.700 Roma, dok organizacije civilnog društva iznose podatke da u Leskovcu živi između 10 i 12.000 pripadnika ove nacionalne zajednice.
„Zadatak Leskovca je da svim građanima obezbedi adekvatne uslove u kojima će raditi i na taj način doprineti razvoju grada i države u kojoj žive, ali i razvoju njih samih. Srbija je jedna od retkih država u kojoj nacionalne manjine imaju podjednake uslove za život i delovanje, te i za obrazovanje i školovanje”, izjavio je jednom prilikom gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
Romi poznati po svojoj okretnosti, talentu za pesmu, igru, a najviše po svom veselom duhu, koji je njihov saveznik u svim teškim vremenima, koje su kao nacija doživeli u raznim ratovima.
Srbi i Romi na teritoriji grada Leskovca već vekovima unazad žive zajedno, dele iste probleme i teškoće. I pored toga što je u ovom gradu bilo pokušaja pojedinaca da naruše tradicionalne dobre odnose Srba i Roma, oni su zajedno uspeli da prevaziđu sve te probleme i razlike i da nastave zajednički suživot.
Mladi iz ovih zajednica su aktivni, i zajedno učestvuju i realizuju razne aktivnosti, a kao primer dobre prakse je neformalna multietnička glumačka ekipa sastavljenao mladih Srba i Roma, koja snima film o aktivnom problemu koji je podjednako isti kod Srba, Roma i ostalih nacionalnih zajednica u Srbiji.
Uključivanje mladih u razvoj politika za mlade, realizaciju različitih razvojnih projekata, izradu lokalnih strateških dokumenata, rad radnih grupa, donošenju odluka, samo su neki od efikasnih mehanizama kojima se može povećati njihovo angažovanje u bitne društvene tokove. Od posebnog je značaja uključivanje mladih u razvoj politika za mlade, bez obzira na nacionalnu pripadnost, jer se time osigurava kvalitetan odgovor na sve njihove potrebe, ali mora se imati u vidu da se aktivizam mladih najbolje razvija i jača kroz grupe kakve su Organizacije civilnog društva, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti, Кancelarije za mlade, đačke parlamente i slično.
Zakon o mladima Republike Srbije – ima za cilj da stvori uslove za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala, na ličnu i društvenu dobit. Zakon je zasnovan na načelima: podrške mladima, jednakih šansi, jačanja svesti o značaju mladih i njihovoj društvenoj ulozi, aktivnog učešća mladih, odgovornosti i solidarnosti mladih.
Zakon, proklamuje i načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, kojima se garantuje jednakost svih mladih i zabranjuje „svako pravljenje razlike, ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla”.
Socijalna uključenost mladih, promoviše inkluzivnu omladinsku politiku i jednake mogućnosti za učešće u svim oblastima društvenog života, u skladu sa principima Strategije za mlade i načelima Zakona o mladima“.
Multikulturalnost mladih je veoma bitan segment za razvijanje društva, I evidentna kulturna raznolikost iskazuje se kao svojevrsno društveno bogatstvo. Ona predstavlja i izraženi politički okvir za utvrđivanje društvenih odnosa, na osnovu kojih različite kulture mogu slobodno razvijati svoje vlastite identitete, dok istovremeno učestvuju i u jačanju zajedničkih društvenih i kulturnih institucija.
U cilju poboljšanja položaja mladih Grad Leskovac je na predlog kancelarije za mlade usvojio lokalne akcione planove koji za cilj imaju da stvore okruženje u kojem će postojati svi neophodni uslovi za razvoj mladih i zahvaljujući kojem će mladi sazrevati u aktivne, samostalne, ambiciozne i odgovorne građane.
Lokalni akcioni plan za mlade izrađen je na principima poštovanja ljudskih i manjinskih prava, rodne ravnospravnosti, solidarnosti, interkulturalizma, držeći se odgovornosti, principa i potreba mladih.
Romska omladinska politika u Srbiji je tek u začetku, nije vidljiva i nedovoljno je prisutna u široj javnosti. Kada se radi o pitanjima u vezi sa socijalnim uključivanjem Roma i Romkinja u Srbiji, u društvenom i političkom životu najvidljiviji su predstavnici romske populacije koji deluju kroz institucije (poput Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine) ili su već dugo prisutni u organizacijama civilnog društva i političkim krugovima.
Tekst je nastao u okviru projekta “Da se bolje razumemo-Po šukar te haljovamen” podržan od strane Grada Leskovca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Izvor: Rominfomedia
