O Igoru bih mogla da napišem tekst koji sadrži samo jednu rečenicu a oslikava njegovu hrabrost i borbu a opet mogla bih pisati satima i doći na isto. Pokušaću da pojednostavim.
Jednog dana u jednom gradu sa jednim pesnikom tužnim povodom i još tižnijom pričom prepoznale su se dve osobe, jedna meni najdraža i ova druga koja će kroz vreme postati jednako draga, vredna svakog divljenja.
Prošlo je malo vremena, nedavno me je Vlada Arsic pitao:” Koliko dugo se vas dvoje poznajete?” Čini mi se mnogo više nego što je vreme odredilo. Kada u čoveku pronađete onu dečiju iskrenost i vreme koje prolazi ne znači puno , jer znate da uvek imate tamo negde jednog prijatelja, vrednog poštovanja, jednog čoveka kome možete reći i kad je u pravu i kad greši. Jer je samo ČOVEK i to kakav. Čovek koji se zaplače kad ga tuga slomi, pobesni zbog nepravde, ne odustane kad ga najviše prozivaju. Vredan mog i svačijeg poštovanja.
