U Srbiji, a i u svetu je sazrelo uverenje da političko delovanje kroz stranke jeste neophodno, ali nije dovoljno. Potrebno je da svaki pojedinac odluči šta hoće, a šta neće u svojoj sredini.
Potrebno je i da se udruži sa svojim istomišljenicima oko višeg zajedničkog interesa i da se za njega zajedno bore.
Zato nastaju lokalna udruženja gradjana i ona se ubrzano formiraju i u Beogradu i u provinciji.
Ona predstavljaju ljude koji su shvatili da svoju sudbinu mogu da uzmu u svoje ruke samo ako su aktivni jer u životu niko neće da se bori za nas umesto nas.
Gradjanski aktivizam predstavlja vraćanje demokratije u naše društvo.
Kada se uzme u obzir koliko nam je institucionalni sistem zagušen i odlučivanje gradjana onemogućeno, ova udruženja postaju još važnija jer postaju jedini preostali kanal kroz koji glas gradjana može da se čuje.
Gradjanske inicijative i peticije su prvi korak koji pokazuje moć ljudi i pomažu u organizovanju jer se ljudi osećaju izolovano.
One deluju prvo kao mali korak, ali se dešavalo da je grudva pokrenula lavinu, poput slučajeva reka Stare planine ili parkića na Banovom brdu.
Male pobede inspirišu i treba da nam vrate veru u nas same jer je to ovde najviše ugroženo – vera da možemo da utičemo na svoju državu.
Važno je da male pobede pretvaramo u tradiciju otpora i da u njima prepoznajemo mogućnost za neke buduće pobede. One mogu da budu uvod u promenu društvenog sistema, i da od gradjana zavisi u kakvom sistemu će živeti.
Tako je prošle godine u naselju Dubočica u Leskovcu nastalo neformalno udruženje “Dubočica u srcu” koje brani svoje zelene površine. Mi se borimo da nam život ne unazade umesto da predlažemo kako da nam život unaprede. Umesto da imamo sistem koji nam omogućava da učestvujemo, mi imamo sistem protiv kojeg moramo da se borimo da bismo učestvovali. Želju da pomognu žiteljima Dubočice pokazali su i žitelji drugih naselja kao i okolnih sela i gradova.
Tako se ukazala potreba za novim, većim udruženjem koje je primilo u svoje redove ljude iz celog Jablaničkog okruga. Kao što su nove ambicije prerasle stare, tako je i novo udruženje preraslo staro.
Ime novog udruženja je “I ja se pitam”, a njegov slogan glasi – Moć običnih ljudi!
Postavlja se pitanje ko su neobični ljudi? U našoj zemlji su to profesionalni političari na vlasti koji ne žive za politiku već od politike. Oni su od sebe stvorili višu klasu i ponašaju se kao robovlasnici u odnosu na partijske članove koji volontiraju i robuju.
Vlast se plaši peticija, jer pokazuje broj ljudi koji stoji iza neke ideje. Kao za Dubočicu u srcu, za deset dana je preko 1700 ljudi potpisalo peticiju što je pokazalo šta ljudi žele, a šta ne žele.
Suština gradjanskog aktivizma jeste da vlast treba da poštuje narod, a poštovaće ga samo ako ga se plaši. Kada se vlast plaši gradjana, to zovemo demokratijom, a kada se gradjani plaše vlasti to zovemo diktaturom- objavio je na svom FB dr Aleksandar Rangelov.
