DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ, DOKTOR EKONOMSKIH NAUKA: „Kradljivac smisla“, priča leskovačke književnice

Loading

Jeste li do sada videli, čuli dva sagovornika kako razgovaraju u isto vreme, ne slušajući jedan drugog? Kako ratoborno mašu rukama i stavovima? Kako govore na sav glas? Jeste li učestvovali u debati u kojoj jedan od drugog ne mogu doći do reči? Retka pojava, zar ne? Zato što pričalice traže one koji znaju da slušaju. Da ispljunu nekome svoju nerazgovetnu sadržinu.

Tako razmišljaš dok prevrćeš plastičnu kašičicu za kafu čekajući svog govorljivog prijatelja. Za susednim stolom sede muškarac i žena, jedno preko puta drugog. Muškarac vodi razgovor, žena se smeška. Oči joj se na trenutak otvore, kao da se napajaju svetlošću i energijom. Razigrana govorljivost njenog partnera ih omamljuje. Dosadan razgovor često ume da spušta kapke. Posmatraš znatiželjno kako je on neuverljivo pričom ubeđuje. Njeno lice odbija njegove reči. Kao da ne može sve od jednom da ih apsorbuje. Ili ih ima previše ili je sadržina potpuno razvodnjena.

Muškarac je nalakćen za stolom, pomalo neprimereno nagnut ka njoj. Ona kao da uzmiče. Od dosade, njoj se najednom otrgnu duboki uzdah. Razmišlja kuda je nestao onaj prvi klik, telesna struja koja joj je bocnula telo kad su se prvi put sreli. Ko je ovaj čovek pred njom? O čemu još uvek priča?

Ona se malo napregnu kao da htede da izusti nešto, ali i taj napor ubrzo nestade pred bujicom njegovih nezaustavljivih reči. Utom se naglo zavali u naslon stolice kao da se predaje. Odustaje. Prekrsti ruke, postavi gard. Za nju je taj razgovor već bio završen.

Kako nečije reči znaju da grebu sluh. Kako nečije reči umeju da miluju dušu. Glas nečiji zna da budi. A opet neko svojim glasom uspavljuje. Ove reči – one ne miluju, ovaj glas – on ne pokreće, pomisli ona. Ništa od ovog nije kako treba.

Neki ljudi samo traže uvo koje će da sluša, oči koje će da posmatraju i usta koja ćute. Ne traže ni tebe ni mene. Ne zanima ih ko je sagovornik. Potrebna im je ljudska statua, nema i nepomična koja će bespoštedno da ih sluša i klima glavom. Nije im bitno gde će taj njihov verbalni sadržaj da završi. Samo da se višak pretoči iz njihova usta vani. Da se reči prosipaju kao dečje kocke po podu. Uz teatralni prasak. Feedback im nije potreban. Ne zanima ih šta će čovek – statua da im kaže, predloži. Možda jadnik i hoće da pomogne, ali ne shvata da se sa takvim samo uzalud troši. Rastače sopstvenu energiju koju bi na svakom drugom mestu bolje i korisnije utrošio. Ali ne ovde, sa kradljivcem smisla.

Žena je ispila kafu, čaša sa vodom je prazna. Nema više čime da uposli svoje već nervozne i hladne ruke i usta. Zato se služi starim proverenim trikom. Jeste malo olinjao i grub, ali trenutno ne vidi drugi izlaz. Inspiracija je ponestala. Naglo podiže levu ruku i vojnički pogleda na sat. Znak koji kaže – Dosta je! I zaista joj je bilo dosta praznih priča.

Tako se oboje podigoše sa stola i krenuše ka izlazu. Muškarac sa uvežbanim manirima joj otvori vrata. Njena pogurena leđa pokazuju javno kako je ispijena. Napustio je duh dobre volje. Duh koji još uvek nevoljno obitava oko njegove šoljice kafe, koja je ostala neispijena. Nije imao vremena da oseti slastan, gorki ukus espressa. Od priče i prosipanja praznih reči.

U tom trenu, pojavljuje se tvoj prijatelj. Tvoj sagovornik. Pitaš se, zapravo se nadaš, da tvoj duh dobre volje i tebe ne napusti.

dr Nataša Dimitrijević

DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ: BIOGRAFIJA

Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.

Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.

Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.

Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.

Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.

Nataša Dimitrijević, doktor ekonomskih nauka, koja živi i radi u Leskovcu, objavila je veći broj priča i aforizama i pokazala izetno spisateljsko umeće. Ovoga puta objavljujemo njenu priču „Kradljivac smisla“.

Recommended For You

About the Author: danilo kocic

Ostavite odgovor