ЛЕСКОВАЦ – Андријана Митровић, (Лесковац 1980) дипломирани инжењер технологије, завршила је Технолошки факултет у Лесковцу. Радећи као технолог, маркетинг менаџер и руководилац система управљања квалитетом, професионалну биографију учинила је разноврсном. Успешно пише песме. Ево једног њеног занимљивог искуства у сусрету са здравственим радницима у Власотинцу.
АНДРИЈАНА МИТРОВИЋ: Медицинско особље за пример, из угла корисника
Од августа сам на рехабилитацији на Физијатрији у Дому здравља у oпштини Власотинце, зато што је иста служба у Лесковцу у фунцији ковид болнице од марта ове године, када је проглашено ванредно стање.
Ово је створило велику преоптерећеност на Физијатрији у Власотинцу, јер су сви грађани Јабланичког округа упућени да се лече тамо. А ординира само један лекар и седам физиотерапеута. И то није довољан капацитет да пружи негу пацијентима из целог округа. У преподневној смени се праве гужве због једног лекара који ради тада.
Као неко ко је провео сате и сате тамо, упознао особље, користио медицинску негу, причао са пацијентима у ходнику и прикупио позитивне утиске, запазила сам нешто што нисам нигде до сада! А ове године сам користила медицинску негу и у Нишу и Београду. Није у питању упоредна анализа стручности особља, већ нешто што је корисницима јако важно.
- Физијатрија у Власотинцу је пример реда, етике, љубазног опхођења према панцијентима, предусретљивог информисања о позитивним ефектима терапије итимског радау колективу. И то на челу са докторицом, која никога није вратила и тиме константно повећавала обим посла. Имала сам јаку потребу да поделим своје позитивно корисничко искуство. Не верујем да ћемо нешто променити само критиковањем, већ информисањем о примеру како је нешто изводљиво.
Више није важно шта институције или фирме имају да кажу о себи, већ шта мисле њихови корисници. И јавни сектор би требало да има менаџерски начин управљања, по угледу на приватне компаније. Као неко ко се бави маркетингом и PR-om, ово о чему причам је седма и најважнија компонента маркетинг микса – „Особље“, а у исто време се тиче и интерних односа са јавношћу.
Међутим, у једном тренутку сам се запитала зашто особље Физијатрије у Општој болници у Лесковцу није организовано да омогући медицинско лечење пацијентима којима је потребна физикална терапија. Пошто немам информацију шта се дешава и да ли постоји оправдан разлог, затражила сам мишљење и информацију од својих суграђана, на друштвеној мрежи.
Занимало ме, колико отприлике има запослених на Физијатрији у Лесковцу и да ли је девет месеци уназад непходна толико снажна испомоћ ковид болници у администрацији и логистици? Подсетимо се, пандемија је имала своју sinusoidu у погледу броја пацијената којима је била потребна хоспитализација. Један дужи период је био растерећенији, тако да је то било право време да се уради реорганизација и припрема за нови талас.
Инструменти за физикалну терапију (електростимулација и ласер) су величине кутије за ципеле, а биоптрон лампа је нешто већа. Сви стају у мању ординацију, уз додатни инвентар (столице, лежај и сто). Ако се иста организација рада и логистика пројектује и у Дому здравља у Лесковцу, потребно је ставити у функцију две ординације (једна за лекара и једна за салу), затим један шалтер, а од особља једног лекара и седам терапеута. И нека буде доступно само ургентним пацијентима. Дакле, преломи, постоперативна рехабилитација, стимулација нерава и сл.
Ову иницијативу треба размотрити из неколико важних разлога. Први, у зимској сезони је већи број прелома због падова, па ће људима бити потребна лекарска помоћ и терапија. Други, у ДЗ у Власотинцу је, у продужетку ходника Физијатрије, одељење Геријатрије, где се тренутно из лесковачке болнице пребацују пацијенти заражени корона вирусом, на даље лечење. Значи, ради се о нужном и свесном излагању ризику, због лечења других здравствених проблема. И трећи, не и најмање битан, је притисак на једино особље које пружа здравствену заштиту читавом Јабланичком округу.
Ако постоје чињенице које оправдавају овакву организацију, некако ћу лакше прихватити то што ме до сада 60 терапија кошта новца и времена до Власотинца и назад.
Одговор на мрежи можда нећу ни добити, али знам шта је корен оваквих последица. Реч је о неефикасној интерној комуникацији. Треба поставити канале комуникације (интерне и екстерне), да сазнамо шта наши корисници мисле о услугама (екстерна јавност), које су потребе и проблеми локалних амбуланти и домова здравља (интерна јавност) и константно их унапређивати, онолико колико се може и по приоритетима. Врло је вероватно да се Општа болница у Лесковцу није ни сетила Физијатрије и пацијената који имају потребу за физикалном рехабилитацијом, а Физијатрија у Власотинцу није уложила приговор.Данас свако чува својпосао. Нагађам позадину.
Јер то тако и бива. Као и у фирмама. Радник је незадовољан, а менаџере не занима шта он има да каже. Не стимулише се узлазна вертикална комуникација. Али зато радник прича ван радног места и формира лошу репутацију фирме. Када препозна проблем са производом због кога је одговоран надређени, он прећути по систему одмазде, а своју фрустрацију каналише нељубазношћу и незаинтересованошћу према купцима. То има за последицу пораст броја негативних рекламација, одлазак купаца код конкуренције, док квалитетни и креативни кадрови беже од таквих послодаваца.
Када би институције имале конкуренцију, пословале у нестабилном окружењу и зависиле од пацијената, такмичиле би се у услужности. Направио би се план комуникације и успоставио систем квалитета. У овом колапсу због пандемије није тренутак да се стратешки ради на томе. Али свака кризна ситуација има своје позитивне стране, а то је преиспитивање приоритета и препознавање слабих карика, на којима треба радити.
