Stajao je nepomično ispred ogromnog prozora koji je gledao u dvorište. Rukama smeštenih u džepove, osluškivao je tupe udarce jesenje kiše. Kapi su se slivale u grupisane potočiće, zamagljujući pogled posmatraču.
Dugo je tako nepomično stajao. Trpeo je dosadnu glavobolju koja je pritiskala teme kao da sami posiveli oblaci stoje nad glavom. Kuća je bila pusta i prazna čime je kiša dobijala maestralni prizvuk. Uzdasi su mu bili ujednačeno ritmični, kao da je njima usporavao vreme. Ili ono što dolazi, što kuca na vrata.
Očaj. Koji ulazi i bez kucanja. Nepozvan. Nenajavljen. Kao fantom u crnom. Misteriozan a nekako već dobro znan. Goropadno zakorači prostorijom gde čovek i dalje nepomičan ostade da stoji. Stoji i posmatra svet van prozorskih okvira.
Dobro mu je poznato to fantomsko prisustvo. Iako mu nije često otvarao vrata, iako je dobro znao njegove vešte zamke kojim se dodvoravao i uguravao nepozvan, sada mu je gotovo otškrinuo vrata. I najjači nekad popuste.
Postmatrao je tako samotno granje na ogoljenom jesenjem drvrću koje se naginje pod silinom vetra. Opalo, nakvašeno lišće, koje se kotrlja bezvoljno kao i njegova volja i duh. Prepušteno nekim, sada višim silama. Čovek, sve ono što ne može, pripisuje nepoznatim i nedokučivim životnim elementima.
Osećao je kako se njegova, naizgled jaka volja i duh, sada već batrgaju tu pred mračnim fantomom. Ovaj se već razbaškario – odomaćio. Zavaljen u kožnu masivnu fotelju, kao svoj na svome. Kao da je on domaćin, a čovek gost. Sedi i ćuti. Pušta da njegova mračna energija odradi svoje. Da pokunji ramena ovom krupnom, naizgled jakom čoveku. Da mu odagna svetlost, da mu prilepi mrak. Već uigran, dobro poznat čin. Posao koji se odradi brzo i lako. Naročito u tišini i osami jednog ovakvog teškog dana. Vremenske prilike često su mu išle u prilog. Mrak se mraku raduje.
Glavobolja se pogoršavala. Noge postadoše nekako teže. Stopala osećaju teret tela. Pogled je letimično, bezvoljno i lagano lutao u jesenji dan. Čas na jedno čas na drugo drvo u dvorištu. Nije se mnogo razumeo u stabljike i njihove listove, ali nešto načas primeti, i taj tren, taj opažaj beše presudan.
Nasuprot jednog ogoljenog drveta, koje je potamnelo od natapanja kiše, beše drugo sasvim drugačije drvo. Živo i prkosno. Drvo na kome se lišće još žilavo klatilo usled vetrovitih udraca. I ono nekako beše rešeno da istraje, tek da zaživi.
Posmatrajući njegovu živost, sada i ovo prvo drvo beše dobilo drugačiji prikaz. To nije drvo koje se gasi, već život koji kreće iz početka. Otpustilo je staro, otežalo lišće da bi se spremilo za nove, sveže izdanke. Za jedan novi život. Novi, drugačiji početak.
Najednom se čovek zamisli. Drvo – to smo mi. Jaki i žilavi. Suočeni sa kandžama ozlojeđenog vetra, mrzovoljnim i ravnodušnim pahuljama snega, usiljenom inatu letnjeg sunčevog zraka, podloj i čađavoj magli. Ali opet, zahvaljujući tim i takvim udarcima i nedaćima, postajemo snažniji, zreliji pa i bolji ljudi.
Ovde se završi poseta fantomskog očaja. Ovde beše neispunjen njegov vraški plan. Jer mu se čovek ne prepusti. Jer izvadi desnu ruku iz džepa i jagodicama prstiju opipa puls kiše na prozoru. Oseti život i njegovu nedokučivu vedrinu. Oseti život i njegov novi početak.
Jer šta je život nego osećaj.
Vrata se sama usled naleta oluje otvoriše. To beše znak mračnom fantomu da napusti kuću. Tiho i nemo kako je i ušao. Samo što ovaj put, fantomska ramena pod teretom popustiše. Očaj beše očajem zavladao.
Dr Nataša Dimitrijević:
BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
