ЛЕК НАШТЕСРЦА. Зашто се каже да се лек пије наштесрца када се пије на празан стомак?
Израз наштесрца настао је од старијег на таште срце, у коме су све речи врло старе, прасловенске, али се и данас употребљавају, само у другачијем значењу: придев ташт је значио прво „празан”, а потом и „испразан, сујетан” (што је и данас обично), именица срце (од основе срд- и деминутивног суфикса -це) употребљавала се да означи „средишњи телесни орган”, овде је то „стомак, утроба” (то значење имамо и у именици срдобоља – стомачна болест дизентерија). У изразу, дакле, имамо предлог на, придев празан (ташт, (на) таште, које је гласовним променама преобликовано у (на) ште) и именицу стомак (срце<срдо). Значење је буквално – „на празан стомак”. Правилније би било наштесрце (на празно срце), што се понегде и каже, али је неразумљивост синтагме довела до измене у наштесрца.
У народним говорима чује се прилог наште („напразно”) и у изразу наште руке / наште руку у значењу „бескорисно, узалуд”: Није му то наште руку било (Није му то било узалудно).
Ранији правописи су препоручивали да се пише наште срца. Правопис из 2010. налаже да се ова синтагма пише као једна реч, уз образложење да спојено писање „подразумева ново, односно померено значење”.
Видети овде: Рада Стијовић
