Prosečni potrošač u Srbije doživeo je strujni udar zbog obrazloženja poskupljenja struje. Gotovo svi mediji preneli su agencijsku vest da je struja od 1. februara poskupela za 3,4 odsto i da je prosečna cena kilovat -časa sada 7,867 dinara bez taksi i poreza. Neki su dodali i da je povećanje cene električne energije odobrila Agencija za energetiku uz obrazloženje da je cena struje i posle korekcije među najnižim u Evropi. Sledi potom poređenje sa cenama struje u zemljama Evropske unije.
- Tako su potrošači saznali i da kilovat-čas u Nemačkoj i Danskoj košta 30,5 evrocentri (oko 36 dinara), a da je struja skuplja u Hrvatskoj za 77 odsto, u Sloveniji za 125 dosto…
- Pa, zašto su onda potrošači u šoku? Odgovor je jednostavan: zato što nas ova vlast obmanjuje, što nas misli da je običan, prosečni potrošač, malouman i da ne zna račun koji se uči u osnovnoj školi.
- Od Nove godine struja je već poskupela za 3,5 odsto, tako što je država povećala naknadu za obnovljive izvore električne enrgije sa 0,09 dinara po kilovat-času na 0,43 dinara. Drugim rečima, fond iz koga su plaćaju vlasnici vetrenjača i minihidroelektrana je uvećan za četiri puta! Obrazloženje je bilo, narodski rečeno, da to traži Međunarodni monetarni fond!
- Tako se, eto, u roku od mesec dogodilo da smo, kada je reč o cenama sve bliži Evropskoj uniji, i da bez pogovora ispunjavamo uslove za prijem. Ako se tome doda i da su i cigarete poskupele zbog zahteva Evropske unije, a da je na vidiku i povećanje cena goriva, kafe i svega onoga od čega zavisi proizvodnja i transport do potrošača, onda smo napravili veliki korak ka članstvu u EU. Još samo da ispunimo zahteve kojise odnose na demokratiju, vladavinu prava, nezavisno sudstvo, obračun sa mitom i korupcijom… i eto nas u Evropskoj uniji.
- No, vratiumo se obrazloženju poskupljanje struje. Na novu cenu nije dodat i PDV (porez na dodatu vrednost) od 20 odsto, pa će kilovat-čas sa tih 1,573 dinara, od danas koštati oko 9,2 dinara. Tako će, pored kase državnog EPS-a, biti punija i državna kasa iliti budžet Republike Srbije.
- To što će potrošači dobro osetiti ovaj strujni udar nije važno, važno je da sustižemo cene u Evropi. Nije važno ni to što je u Srbiji prosečna plata lane bila manja od 500 evra, a u Nemačkoj veća od 3.000 evra. I tako, dok je Švabe plaćaju struju četiri puta skuplje od nas, mi imamo šest puta manju platu od njih. I ne samo od njih; od Danaca imamo sedam puta manju platu, a od Slovenaca gotovo 2,5 puta. U Hrvatskoj je struja skuplja za 77 odsto, a proečna plata je oko 900 evra. Drugim rečima kazano, prosečan Nemac izdavaja oko 2,5 odsto plate za plaćanje računa za struju, a mi gotovo dva puta više. Dancima možemo samo da zavidimo, a i da čeznemo da bar sa najuspešnijim BDP-om u Evropi ne kaskamo toliko za Hrvatima za koje Vučić kaže da ćemo ih ove godine sustići!
- I na kraju, molim nadležne da ovakvim obrazloženjima više ne dižu pritisak običnim potrošačima, jer je zbog pandemije gotovo nemoguće zakazarti pregled kod kardiologa i psihijatra.
»»» Svi tekstovi V. Mandića su na OVOM LINKU!
Vladimir Mandić – najkraća autobiografija: „Rođen sam 1949. u Beogradu. Ceo svoj radni vek proveo sam u „Politici“. Desetak godina sam pisao svašta nešto, a onda sam do penzije uređivao svašta nešto. Izveštavao sam sa Kosova, iz Ustavnog suda (koji je tada manje ćutao nego ovaj danas), vraćao se preko Pančevačkog mosta posle osam uveče sa posla za vreme bombardovanja… Sada ponovo pišem jer nisam u mogućnosti da idem kod psihijatra zbog zabrane izlaska“…
