LESKOVAC – Dušan Dojčinović pripada onoj grupi leskovačkih pesnika koji pišu iz srca, jer vole umilni pesnički govor i zavičajni jezik. Autor je zbirke Ukleti brod, na dijalektu (autorsko izdanje, Leskovac 2016), koji je kritika ocenila kao uspelo delo. Dušan Dojčinović rođen je 1. juna 1972. godine u Leskovcu, po vokaciji ekonomista za robni promet, a po peru pesnik i pisac. Član je Književnog kluba „Glubočica“ iz Leskovca i član Biblijske škole pri Pravoslavnom hramu Crkvene opštine Leskovac. Objavljivao je pesme i kratke priče u glasilima: Naša reč, Naše stvaranje, Pomak, Blagovesnik juga Srbije i Blagovesnik Sv. Simeon Mirotočivi. Časopis Gradina objavio je pesmu Dušana Dojčinovića posvećenu Nikolaju Timčenku.
Evo jedne njegove satirične priče (objavljujemo je bez ikakvih intervencija)
Donald i ja. – I, dok tako mučen, od zubobolje, kao i koju, fotografiju, da stavim na fejs buk, profil, uz karikaturu Donalda, a da je sa Wikipedije, i dok napolju, vejaše, januarski sneg, tog 26.januara, ja od te mećave, zadremah, na fotelji, dok se sa televizije, vrteše, jedne, te iste, pesme bez duše i emocije.. I tako se nađosmo na terminalu, Aerodroma u Beogradu, ja i Donald. – Hy! Kaže mi Donald, a to je kao, zdravo! HY, Mister Donald, how are you! :Zdravo Gospodine Donald, kako ste? – I poče Donald, da lomi jezikom, oteže srpski, priča:razgovaramo o miru! – Razgovaramo o pobedi! O dubokoj državi! – Yes! – Yes! – Yes! :Da! – Da! – Da! – Potvrđujem i ja. Gde putujete, gospodine Donald? – J m traveling to the Leskovac! – :Ja putujem u Leskovac! – Oh! – Iznenađenje! – rekoh. Welcome to Leskovac! :Dobrodošli u Leskovac.Prestonicu roštilja, gurmanluka, koe ti ne, sa žar i sckaru, i… Oćeš.. Oćeš da te zaposlim, pita me Donald. Samo da nije pogon, da rmbam! – Ako mi Vi ne pomognete, pa koj će! – I počeh da trljam promrzle dlanove od sreće. I taksijem od Aerodroma, krenusmo nekud, niz dugu ulicu..
Eh, živote, lutalice, što smo mi bili razdeljeni, u, tuđini, brate!!? – ‘se, pitam i ja! – kaže mi Donald. – Želim Vam demokratiju, kakvu ima opozicija u Beogradu! – A, Donald zamišljen kroz prozor taxija, kaže mi:” Da me vodiš, do moju, sestru, u Vaskovo naselje, u Leskovac! – I pokazuje mi, jednu fotografiju, iz šaljive, grupe, sa svog smart telefona, koja liči na njega, s motiku se slikala. – Pa, pa, pa ti si Srbin! – Pa, da bre, sinko! – Vladimir, me je doveo na vlast, da budem, won:pobednik! – A, to je ona teorija zavere, od moji drugari, što listav novine po kiosci, i bajev koe će bude na Zapad, ko babe pred oblak. – Da bre takoj su prognozirali. – Da, da da.Decidno će, Donald. A i onoj Crnče, što radi, u baraku, mi uništi skroz rejting. – Tu, Donald misli, na bivšeg šefa države, i kaže mi:”lažiraše, izbori, i maznuše, mi glasovi, na glasačke kutije, zbog Najdana! – Aaaa! – Najdan!? – Pa, nije li to, u Ukrajini!? – Isto s.ranje,drugo, pakovanje… kaže Donald. – Sinko! – Sinko! – Sinko! – Čujem nešto, sinko, a sve mislim da mi se Donald, obraća.. Njegova frizura na juriš, i kako nosi, koferi, još mi pri, oči, a ja sam mu kao vodič po Leskovac, ma niko ga ne poznaje, nema šanse.. Kad ono, bude me moji:”ajde ručak, će ti se oladi, supa.!-Uh..I ripnu na noge, s fotelju. Duboka država je to! – rekoh.
Dušan Dojčinović.
Kraj.
