ЛЕСКОВАЦ – На Бадњи дан, 6. јануара Лета Господњег 2021. изишао је из штампе мој најновији роман БРЕСТ, чији су издавачи: Српска духовна академија – Параћин, Удружење књижевника Србије – Београд, Подружница УКС Поморавског округа – Јагодина. Извршни издавач: Нова делта – Београд.
- Велико хвала Издавачима; господину Мирославу Димитријевићу председнику Српске духовне академије – Параћин. Посебна захвалност господину Николи Ранђеловићу због веома успешног дизајна корица – објавио је на свом ФБ Светолик Станковић, један од најбољих лесковачких и савремених српских писаца.
- [ Светоличе осведочени сведоче, ти и овај твој Брест сте сведоци света и века. Бољи пар није могао да се нађе од вас двојице.
- Сведочанство твоје је велико и не може се изрећи ни дмах, ни заувек.
- И на крају ове посланице да ти честитам на роману ”Брест”, истога имена као онај на Брегу, који ти је био биљни брат, пријатељ најпоузданији. И више од тога.]
- ( Изводи из Посланице Светолику Станковићу, од господина Мирослава Димитријевића, поводом романа ”Брест” )
ПРОФЕСОР ДР ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ: ПРИКАЗ РОМАНА БРЕСТ СВЕТОЛИКА СТАНКОВИЋА
(Светолик Станковић: „БРЕСТ“ роман, Српска Духовна Академија Параћин и Удружење Књижевника Србија Београд, Подружница поморавског округа Јагодина)
- ДА ОНИ КОЈИ МИСЛЕ ДА ЗНАЈУ СХВАТЕ КОЛИКО НЕ ЗНАЈУ.
- Пред читаоцима се појавио нови роман нашег познатог књижевног ствараоца и академика Српске духовне академије господина Светолика Станковића, под насловом “Брест”, на двеста осамдесет страница формата А5.
- Изванредан поговор за роман, написао је наш познати и уважени књижевник Мирослав Димитријевић преседник Српске Духовне Академије. Обраћајући се аутору у форми посланице, он између осталог каже: „И уман си брате, по перу и по делу. Доказао си: Ум – уме. Умешан је. И уман. Умствен и Свеуман. И неумује како му падне наум. Већ прво добро изумује, па онда што на ум то на друм. И Ум друм друмује док умује. И то најдужи. Свуда је истовремено. Зато што је Ум најбржи на свету. Умешао си у овај роман целу епоху, цивилизацију Европе, свет… Знаш ти добро. А свет је Једно. Он је с Ума од Ума.
- Доказао си да си начитан. И да знаш. Много. Баш много. Али знање је и терет. По тежи. И повећи. И мораш га носити кроз незнање и бранити га од незналица. И чудиш се зашто се знање, кад је већ знање, мора бранити од незнања свакојаких незнаника.
- И што је знање веће, већи су и ројеви незналица који налећу на њега да га упогане. Запиткују, задиркују, изврћу и преврћу, не верују ти…
- Тиме ти све знање „зачине“ својим зачинима и чинима. И убеде те готово, да и то што знаш – не знаш.
Толика је моћ незнања њиховога. Незнање њихово је веће од твога знања, почињу пред тобом да тврде“… - Овде могу само да додам: Онај који мало зна мисли да све зна и да не зна онај који мисли да зна, већ онај који зна да мисли. Ништа друго нећу да кажем, сем да се са рецензентом слажем.
- Иначе роман је аутобиографског карактера, сачињен у форми мозаика. Радња се не одвија по годинама сазревања, него по областима: живот, политика, уметност, наука, фолософија, књижевност…Аутор се је осврнуо на све оно што га је тангирало и утицало на његов живот и схватање живота. Роман је написан „својим знојем, сузама, крвљу“… Написан је „невидљивим мастилом на невидљивом папиру.” Невидљивом за свет око мене, видљивом само мени“ како сам аутор каже на сто двадесет петој страници романа.
- Роман је писан јасним и лаким стилом, уз употребу, може се рећи и нових речи, које је аутор вешто комбиновао са савременим изразима. Користио је стилске фигуре придеве и епитете у мери које је примерено делу.
- Са задовољством сам прочитао роман и препоручујем га свима, јер се, по мени, може се сматрати и приручником из кога се може лако савладати све оно што смо пропустили да научимо на време из разних области друштвеног деловања.
- Аутор није написао само свој животни мозаик, него и вредно дело из кога ће сви они који мисле да знају схватити колико не знају.
- Свака част господину Становићу што је својој и ризници наше културе додао још једну књигу у чију вредност ће се уверити сви који је буду прочитали.Академик проф. др Драгомир С. Радовановић
