ВЛАСОТИНЦЕ – Желећи да на што достојнији начин обележимо 135. годишњицу од рођења Христифора Црниловића потрудили смо се да осмислимо и реализујемо што садржајнији програм, његовом животу и делу у част. Идеја водиља нам је била – колико памтимо своје знамените личности, колико поштујемо њихово урађено и колико смо доследни у намери да наставимо њиховим трагом.
- Колегеница са Завичајног одељења, Александра Крстић, приредила је изложбу фотографија Христифора Црниловића из нашег фонда, коју смо назвали „Власотинце на фотографијама Христифора Црниловића“. Колега са Стручног одељења, Звонко Стојковић, сматрао је да треба организовати предавање (чији је био уводничар) које би требало да заинтригира слушаоце, у смислу подстицања самозапитаности – колико знамо о Власотинчанину, једном од најдаровитијих српских сликара и једном од најпознатијих српских етнолога, и колико поштујемо његов рад. Зато суи слушаоци морали да буду они које тема може да подстакне на размишљање и да их охрабри на властито делање. У том смислу позвали смо као предавача најбољег познавалаца Црниловићевог „лика и дела“, проф. др Срђана Марковића, пензионисаног професора са Ликовне академије у Нишу.
- Дакле, колико познајемо знамените личности завичајне историје, па и саму ту историју – хтели смо да на ту чињеницу упозоримо млађе људе, оне на којима ће сутра почивати брига о успешности и просперитету локалне заједнице, на онима који ће носити терет њене успешности и просперитета. Због тога нам је и назив читавог програма био помало интригантан – „Христифор Црниловић, заслужни етнолог или залудни пустоод (да ли га поштујемо онолико колико нас је задужио)“.Предавање је било намењено ученицима наше гимназије, а у његовој организацији помогла нам је професорка историје уметности Јасмина Златковић, председница Удружења Артизани. Гимназијалци су, на наше задовољство, били стрпљиви и пажљиви слушаоци, што смо протумачили као њихову заинтересованост за причу коју су чули, а која је требала да им пробуди савест и ојача свест за веће поштовање како националне тако и локалне историје, и свих заслужних људи који су себе уткали у њих.
- „Христофор Црниловић нас је задужио сликарством, радом на културном плану и етнографским радом. Оно што га је охрабривало у томе је љубав према својој земљи, према свом народу и према сликарству“, закључио је професор Марковић своје излагање. Ово је била,чини нам се, најбоља порука младим слушаоцима, који ће своју будућност и постигнућа темељити на наслеђеном. Не поштујемо ли довољно прошло ни будуће нам неће бити наклоњено – наводи се у саопштењу Народне библиотеке “Десанка Максимовић”.
