Tišinu je narušavao teški huk vode. Reka je nadošla usled snega i kiše. Kloptala je ritmički, ponosito. Umela je da dočara svoju nadmoć, hraneći svoju snagu snežnom belinom rasutom oko sebe. On se sigurno ne bi njoj, ovako hladnoj i gordoj, približio, da ga ona sebi nije pozvala. Prolazio je pokraj nje ne obraćajući pažnju, kao i većina prolaznika koja je žurila da se skloni od hladne mećave. Kao da je sve utihnulo predajući se snežnim zakonima prirode. Slučajno ili namerno, začuo je njen tok. Usled jakog, zimskog vetra i raštrkanih krupnih pahulja koje su se lepile za lice, naizmenično su se nadglasavali zvuci reke.
Usporio je hod i nesigurnim koracima se spustio do same ivice keja. Sam sebi je delovao budalasto, ali nije imao ko da ga vidi. Svi su već užurbano grabili korake poneseni svojim sopstvenim mislima. Ljudi su odavno postali nevidljivi jedni drugima.
I njegove su misli u poslednje vreme izgledale kao rukom naškrabane. Um je žvrljao po sivoj masi kao dete koje uči da boji. Neke misli su prejako bile utisnute dok su druge bile blede, bojažljive i nedovršene. Gomila ničega koja je popunila prilično veliki prostor u glavi. I to što je sišao do reke, po ovakvom zverskom vremenu, biće da je još jedna loše naškrabana ideja – pomisli.
Ali nisu ga misli reci odvele. Onde gde um nije mogao da dosegne, onde gde je logika ostala smešno nemoćna, tu je srce rastopilo svoje raskošne, tople boje. Zato nije osećao hladnoću. Silni i snežni naleti vetra, kao da su zaobilazili njegovo snažno telo. Prepotentni vetar beše se podčinio nekim jačim silama. Silama njegovog srca i duše. Jer svaki čovek pokreće sam svoj energetski stoj. Neku svoju unutrašnju silu.
On se saže kako bi dohvatio rukom već umrzli sneg pokraj nogu. Pritom skinu rukavicu ne bi li pod prstima osetio nepokornu hladnoću. Trebao mu je ovaj osećaj. Hladni sneg pod prstima kao da je prožimao vene u telu. Hladeći polako ceo krvotok. Hladnoća razbistri potom i um. Posloži se umršeni tok misli poput rečnog toka. On postade kao jedno sa prirodom. Celina. Nastade red u glavi. Kao što voda teče. Kao što sve ima svoj zakon i pravilo.
Primiče stvrdnuti sneg iz šake usnama. Ledeni grumen ga blago pecnu na gornjoj usni. Osmehnu se kao čovek koji oseća milinu. Sada je shvatio zašto je baš vodi došao. Da se rastrezni od penušavog vrtloga svakodnevice. Da se ritam srca i uma usaglase. Da se nadju na istoj talasnog dužini. Jer, samo takav, usaglašen i smiren može dalje. U novi dan.
Hitrim se korakom popeo stepenicama nazad. Na put kojim je najpre krenuo. Ali ne kao čovek – prolaznik, isključen od svih, zalutali komad sveta. Već kao parče celine. Celine čiji je on nedostajući deo.
dr Nataša Dimitrijević
Dr Nataša Dimitrijević: BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
