LESKOVAC – Dušan Dojčinović pripada onoj grupi leskovačkih pesnika koji pišu iz srca, jer vole umilni pesnički govor i zavičajni jezik. Autor je zbirke Ukleti brod, na dijalektu (autorsko izdanje, Leskovac 2016), koji je kritika ocenila kao uspelo delo. Dušan Dojčinović rođen je 1. juna 1972. godine u Leskovcu, po vokaciji ekonomista za robni promet, a po peru pesnik i pisac. Član je Književnog kluba „Glubočica“ iz Leskovca i član Biblijske škole pri Pravoslavnom hramu Crkvene opštine Leskovac. Objavljivao je pesme i kratke priče u glasilima: Naša reč, Naše stvaranje, Pomak, Blagovesnik juga Srbije i Blagovesnik Sv. Simeon Mirotočivi. Časopis Gradina objavio je pesmu Dušana Dojčinovića posvećenu Nikolaju Timčenku.
Evo jedne njegove satirične priče (objavljujemo je bez ikakvih intervencija)
Brusli u bijoskop, Dom JNA u Leskovac. – Frlji toj iz ruke, koj će ti pištoljče, Li!? – Oćeš, da se biješ!? – Ajde, udari na mene! – Toj iz tadašnji MKM kafić, pojavi se jedan mladić, i poče da, se šljiska, po facu, i tako me, potrese, da i Brusli, vide, toj. – Brusli, brani me! – Ma, samo što mu namanu, s nogu, ovaj s petu, u zadnjicu, izgubi se,dok si reko, piksla!-Zdravo!-kaže nam čuvar Pecko. – Vi, ste zajedno!?-pituje me. – Će, gledate, li film!? – A, a. Vikam ja na Pecija.-Koe ima na repertoar? – Valter, brani Sarajevo, s Batu Živojinovića. Iscepka ni Pecko, za č’s, dve karte, za u parter, za č’ s, ko Brusli, kad cepka, cepanke kad vežba, kung fu!-Semke, poneja li si? – pituje me Brusli. – Lelke, zabravija sam!. – S’g, ću uzmem, eve ga Kika – Semkar, pred bijoskop Dom JNA. – Čuješ li ga, kako vika, Li!? – “Čaška, pet dinara, za deset dinara, preko vr’!” – Zabaviste se, aj, upadajte, s’mo, što poče film! “-vika ni, Pecko.- I mi, po onuj tamninu, alkasmo, ko partizani, da nađemo, sedište, u parter, po blisko, do platno.-I poče jed’n, narator, da priča glasno:” lele eve ga, Bata sa šmajser, s’g će gi potepa svi! – Tiše, bre tam’! – reče Brusli i dođe do red, broj 17 (sedamnaes’) u red. Gledaj bre, kad te aknem, sve će zvezde izbrojiš. Dobro, dobro, Brusli, što se ljutiš!? – vika mu čovek. I taman što sedosmo, i počemo da gledamo,film, ama jedan, ulav li je, iza nas, sedeše, i rasipa kesu s kokice, po kosicu, i glavu na Bruslija. On ripnu, na noge, i poče da vitla, baška s noge, obaška s ruke, majageri, karate,od tehnike, kate, takoj.-Upali se svetlo, dođe Peci čuvar, pa poče malko da zamuckuje:”pa.. pa.. pa…ti li će prekiđaš, film, s Batu Živojinovića!? – unese mu se u facu, pa ga ufati brzinski, za zuluf, da mu ga čupe, a on se potuli, do zemlju, i poče da cedi kroz bradu:” nesam poneja pištolj, videja bi ti! “-Razgruši se iz san. Znam da sam čvrsto spavaja, od lek, koj sam popija, trećinku, i da je na kablovsku televiziju, bija onaj film s Batu. San pribeleži u blokče, pa mož’, će ga neki i pročita, ne se znaje.Dušan Dojčinović
Dušan Dojčinović
