ЖЕНА КУЋЕ! У медијима и новинским натписима све више се са разлогом или без, хероином назива жена која је снажна јака, која одолева “ суровој ” неправди.
Заборавили смо шта значи реч која жену представља као храбру, вредну, мудру. Не лукаву, неискрену, спремну да учини све али то све значи корист за сопствени грош. Ако се треба угледати на жену која је мајка, жена која брине о детету а није га родила “ мајка је и она која очува дете које је усвојила. Снага једне жене је у њеној емпатији према друштву. Њена снага је у залогу да децу коју одгаја усмерава да буду вредни, радни и мање горди а више радни.
Овај текст проговара и о женама које су остале саме. У мом окружењу је много таквих жена. Издвојићу две. Моју мајку и свекрву. Удовице које су у највећем болу успеле да остану жене кућа. Везане љубављу оних који нису поред њих али са надљудском снагом да бол сачувају за себе научиле су своју децу и унуке да је живот давање а не одузимање добра. Да је живот равноправан за све и сваког ако умеш да мудрошћу сачуваш колевку и дом у коме се твој први осмех и плач чуо.
О оваквим женама уз кратак осврт на све што ме окружује можете сличност пронаћи међу трпељивим, оштриумним, писменим, неуким , свемогућим женама којима је живот удахнула и вратила женске јунакиње осветљене посебним сјајем. Књигом “Мимо света и адета” посебним стилом приповедања Jelena Milenković вратиће нас у време када су посве посебне душе ходале и твориле овај свет. Неке лепотом, неке душом, а све заједно жељом да буду вољене. Вољене попут Гине, главне јунакиње приповетке “ Некрштени дани” која је живот без чеда заменила за живот у коме је својим добром, децу коју је затекла у дому човека за кога су је удали учинила својом децом.
“Није мајка она која је родила већ је мајка она која је очувала.”
Књигу топло препоручујем свима. Посебно онима који су заборавили говоре родног краја, онима који су заборавили на обичаје у Срба и свима који су жељни добре књиге.
